Stefan Jovanović, profesor violine – O Stefan Jovanović, profesori thare violina

Iako je Muzičku akademiju u Kragujevcu, gudački odsek, završio pre pet godina, Stefan Jovanović (28) još uvek nema stalno zaposlenje. Trenutno je na zameni u Muzičkoj školi u Trsteniku, gde radi kao profesor violine. U razgovoru za GRAD potvrđuje da je očekivao da će nakon završenog fakulteta lakše doći do posla te da je razočaran što se to nije desilo. Mlađim naraštajima ipak poručuje da se obrazuju jer je znanje nešto što niko ne može da im uzme

–Prva četiri razreda sam pohađao u OŠ “Dositej Obradović”. Paralelno sa redovnom išao sam i u nižu Muzičku školu. Ljubav prema muzici se rodila pored moje starije sestre koja je svirala klavir – kaže za GRAD Stefan Jovanović, koji je danas profesor violine.

Tokom tog perioda osvajao je brojne nagrade. Kao posebno nadaren đak od petog razreda je prešao u Školu za muzičke talente u ]upriji. Usledio je upis na Muzičku akademiju u Kragujevcu na gudački odsek.

–Pri upisu na fakultet nisam koristio afirmativne mere koje postoje za romske studente. Želeo sam da šansu za studiranje steknem isključivo svojim radom. Iako mnogi smatraju da su Romi prirodno nadareni za muziku za uspeh su presudni ogroman rad, trud i velika posvećenost – priča Stefan.

A predan rad doveo ga je do diplome Muzičke akademije.

–S obzirom na to da sam zbog školovanja rano otišao iz roditeljske kuće želeo sam da se vratim u Kruševac, u neku školu, ali sada kao profesor – priča on.

Kako, međutim, posao u rodnom gradu nije uspeo da nađe počeo je da šalje svoj CV širom Srbije.

–I supruga i ja smo u jednom momentu odlučili da ćemo konkurisati svuda u Srbiji gde se traži naše zanimanje. Ona je takođe završila Muzičku akademiju, smer muzičar u medijima. Ni iz jedne škole nisam dobio nikakav odgovor, dok je njoj, mislim, odgovor stigao iz jedne škole – navodi on.

Trenutno oboje rade kao zamene u školama.

Stefan smatra da bi država na neki način trebalo da podrži zapošljavanje obrazovanih Roma i Romkinja u državnoj službi jer bi na taj način poslala pozitivnu poruku mlađim generacijama romske populacije da ima smisla da se školuju i da se trude da napreduju.

Napominje da  je kao Rom uvek imao osećaj da sve mora da uradi duplo bolje, da duplo više mora da se trudi, da radi, kako bi zavredeo poštovanje i priznanje zajednice.

–I danas imamo situaciju da je bend u kome sviram, a koji čine Romi, iako kvalitetniji od mnogih, manje plaćen nego drugi – navodi on jedan od primera iz svakodnevnog života.

Osvrćući se na školovanje, kaže da se sa diskriminacijom i predrasudama zbog toga što je romske nacionalnosti najviše susretao u mlađim razredima osnovne škole.

–Tu je bilo još romskih đaka, a ja sam trpeo dvostruko zadirkivanje, kako od Srba jer sam Rom tako i od sunarodnika jer je moja porodica živela u zgradi u Ujedinjenim nacijama, a ne u romskom naselju – priseća se on. Kaže da se diskriminisano najčešće oseća u svakodnevnom životu jer primeti da ga trgovci  u prodavnicama posmatraju sa nepoverenjem, nadgledaju ga, sumnjajući da će pokušati nešto da ukrade.

Napominje da su za to što su se on i sestra školovali najviše zaslužni njihovi roditelji.

–Njihov cilj je bio da se školujemo kako bismo jednog dana bili svoji ljudi. Mnogo su se trudili i žrtvovali zbog toga. Otac je do pre nekoliko godina radio u IMK “14. oktobar”, bio je mašinbravar. Majka je bila domaćica, ali je povremeno radila – kaže Stefan.

Mladim sunarodnicima poručuje da se, bez obzira što se do posla teško dolazi, obavezno školuju jer je to jedini put do iole boljeg života.

Iako e Muzičko akademija ano Kragujevco,gudačko odsek završosada pre pandz breš o Stefane Jovanović (28) još uvek naj za stalno zaposlime. Trenutno sip e zamena ane Muzičko sikavni ano Trsteniko, kaj radilsago profesori thare violina. Ano razgovoro za o FORO  potvrdol kaj očekujisada kaj kana ka završol o fakulteto majloćhe ka avek đika bući ikaj si razočarime kaj goda ni desisajlo. E ternenđe ipak poručil kaj trubuk the obrazujinpe jer dzanglipe si nešto so niko našti the lelen đe.

–Prve štar razredurasema ano “Dositej Obradović”. Paralelno sa redovno sema I ane cikni Muzičko sikavni. O mangipe prema e muzika bijandili paša mor phurader phen savi bašada klaviri- Phenel za o foro o Stefane Jovanović, savo si ađe profesori thare violina. An goda periodo osvojisada but nagrade. Sagoposebno nadarime đako tharo pandzto razredo naklo ane sikavni za e muzikake talentura ane Ćuprija. Usledisada o upiso pe Muzikaki akademija ano Kragujevco po gudačko odsek.

–Kana upisosaljem ni koristisadem e afirmativne mere save postojin za e romane studentura. Maglem the e šansa za studiranje steknom sa mor rado. I paša goda kaj but them paćal kaj si e Roma nadarime za e muzika za o uspeho si presudno baro rad, trudo i bari posvećenost-phenel o Stefane.

A baro rado andale đi ka diploma thare Muzičko akademija.

–S obzirom phe goda kaj zbog mor školovanje rano đelemtar tharo čher, maglem the irima ano Kruševco, ane nesavi škola, ali akanasago profesori- phenel vovda.

Sar, e bući ano bijando foro ni uspisada the arakel počnisada the bičharel po CV maškar sasti Srbija.

–I mor romnji i meda odlučisadam kaj ka konkurišispe sa thana ane Srbija kaj ka rodlpe amaro zanimanje. Vojda isto završosada Muzikaki akademija, smero muzičhari ane medije. Ni andar jek sikavni ni dobisadem odgovor , ali lačhe areslo odgovori tharejek sikavni-phenel vov.

Trenutno sol duj ćeren bući sago zamena ane sikavne.  

O Stefane smatril kajbi e država pe jek načino trubula the podržol the zapolinpe e orazovane Roma I Romnja ane državno služba jer pe goda načino bi bičharela pozitivno lil za e terni romani populacija, kaj si smisla the školujinpe I the tridinpe the napredujin.

Napomenil kaj sile osećaj sago Rom, uvek sasale osećaj kaj sa mora the ćerel duplo majlačhe , kaj dulo majbut mora the trudilpe, the radil, the bi avelale poštovanje I priznanje thare zajednica.

-I ađe sima situacija ano bend an savo bašalav , savo si Romano iako si majkvalitetno thar aver, majzala si poćindo nego aver-navedil vovda jek thare primera andaro svakodnevno životo.

Kana osvrnolpe pe po školovanje, phenel kaj sa e diskriminacija I predsrasude golese kaj si thare romani nacionalnost majbut susretisaljo ane maj cikne razredura thare osnovno sikavni.  

Gote sesa još Romane đakura, a me trpisadem but majbut zadirkivanja, sar thare Gadz, geja  I tar mor sunarodnikura jer moriporodica živila ane zgrade , ane Ujedinjene nacije, a na ano romano naselje- setilpe vov. Phenel kaj majbut dikriminisano osetilpe ano svakodnevno životo jer primetil kaj e trgovcura ane prodavnice dikenle sa bipaćipe, nadgledinle, sumnjin kaj ka čhorel nešto.

Napomenil kaj za goda kaj vov i lesi phen školijisalje majbut si zaslužne lese roditeljura.

Lengo ciljo sesa theškolujisamen the bi jek đe vasa phire manuša. But trudisalje i žrtvosilje zbog goda. Mor dad pre nekoliko breš radisaka ano IMK “14.oktobra”, sesa mašinbravar. Mor de sesa domaćica, ali povremeno radisada- phenel o Stefane.

E terne Romenđe porućil , kaj bez obzira kaj đi ka bući phare avelpe, obavezno trubun the školijinpe jer si goda jedino drom đi ka malo lacho životo.

Prevedisada e Tamara Asković

J.Božović