Spasioci Gorske službe – neumorni heroji divljine

Gorska Služba za Spasavanje Srbije nije samo tim spasilaca, već i sinonim za hrabrosti, predanosti i nesebičnu želju da se pomogne drugima u najizazovnijim trenucima. U razgovoru sa posvećenim i profesionalnim volonterima ove službe, Kruševljanima, Brankom Milivojević i Milošem Miloševićem, saznali smo na koji način se pruža podrška u kompleksnim situacijama, kakvo zadovoljstvo pruža saznanje znati „da ste pomogli nekome da se bezbedno vrati kući“ i kako se postaje heroj iz senke, koji je uvek tu za građane u nevolji

– U ovu priču sam ušao kao srednjoškolac i jedini motiv za to mi je bio izazov. Posle toga sam shvatio šta je ceo koncept službe i kakav je osećaj biti ponekad jedina nada ljudima i pomoći u trenucima kada niko drugi ne može da pomogne, što me je zadržalo u ovoj priči. Takođe, u Službi ću doveka ostati i zbog ekipe i drugara, koji rade istu stvar kao ja – kaže Miloš Milošević (30), koji je član Gorske službe od 2010. i trenutni predsednik Komisije za opremu.

Podela novogodišnjih paketića – Vranje

Branka Milivojević (37), odlučila je da se pridruži Gorskoj službi zato što je oduvek volela planinarenje, a često se susretala sa situacijama gde je bilo potrebno da pruži prvu pomoć, a nije bila edukovana za to.

– Moj motiv je bio da naučim kako da pravilno pružim prvu pomoć na nepristupačnom terenu pošto često planinarim. Najveći uspeh je kada pomognete osobi u dramatičnoj situaciji, kada sanirate povredu i smirite povređenog i bezbedno i sa osmehom transportujete u ambulatnu. To je stvarno divno.

Poslednja akcija u kojoj je učestvovala bila je Republička akacija za mlade, a koja je imala za cilj promovisanje planinarenja među školskom decom.

– Redovno obezbeđujemo republičke akcije koje se održavaju na Jastrepcu. Mislim da je važno da popularisati planinarenje među mladima, priroda pruža mir, lepotu, a pored prirode okruženi ste i pozitivnim, kvalitetnim ljudima. Trenutno radim kao analitičar, ali čitavog života se bavim planinarenjem, to nije samo hobi, to je moja strast – navodi ona.

Da je reč o dragocenom i oplemenjujućem iskustvu uverava nas Milošević.

– Preporučio bih drugima da ovo probaju iz izazova, drugi segment je neverovatno iskustvo koje dobijaju, to je iskustvo da shvate šta jeste problem, šta ne, koja situacija je dramatična, koja se lako, a koja teže rešava, da istreniraju pribranost u teškim situacijama. Meni je iskustvo iz GSSS-a nebrojano puta pomoglo u stresnim situacijama na poslu. Naravno, to što je za jednog dramatično za drugog ne mora biti. Mi uvek moramo da budemo pribrani. Pamtim situaciju od pre desetak godina kada je kada je na Kopaoniku devojčica od 12 godina, takmičarka na skijanju pala i polomila nogu. Sa ove tačke gledišta, to nije bilo dramatično, već samo jedna povreda, koja je lako sanirana, a za mene je to tada bio veliki izazov. Postoje i izuzetno ozbiljne situacije kao što je bila poplava u Obrenovcu, ali mi smo tamo došli pripremljeni i nije nam bilo teško da se snađemo – objašnjava on.

Obuka tehničkog spasavanja u urbanim uslovima

Izazovi kruševačke stanice

Broj članova u Kruševcu od osnivanja GSSS-a je bio veliki i pre otvaranja stanice pre desetak godina. Trenutno je „na raspolaganju“ tridesetak ljudi, a istorijski se pokazalo da za svaku intervenciju koja nije kompleksna, Kruševac kao stanica može da odgovori na lokalu bez potrebe da traži pomoć sa strane.

– Pozivi stižu centralizovano, kako bi svi bili upućeni da se nešto dešava, mi delujemo na nivou cele zemlje, a na teritorijalnim celinama imamo stanice, kao što postoji u Kruševcu. Ako se desi nezgoda u Kruševcu koju naši ljudi ne mogu da reše, priskočiće u pomoć ljudi iz okolnih mesta, kao što ćemo mi otići gde god je to potrebno kako bismo pomogli. Mi smo potpuno volonterska organizacija, svi naši ljudi imaju stalne poslove, neki su student. Ja sam inženjer elektrotehnike, tako da kada se desi neka nezgoda, važno nam je da informaciju prosledimo svima na vrlo brz i efikasan način, za tu potrebu koristimo razne aplikacije, a na intervenciju se upućuju ljudi koji su slobodni u tom trenutku – kaže Milošević.

Priprema povređenog za helikopterski transport

Statistika kaže da je predeo sa kog ljudi najviše traže pomoć Fruška Gora, dok su u našem kraju to Jastebac, Kopaonik i Stolovi.

– Nedavno smo imali par intervencija u kanjonima, a najčešće ih imamo na Fruškoj Gori, ona je poprilično blizu Novom Sadu, i nju posećuje ogroman broj ljudi svakog vikenda, što značajno podiže verovatnoću da će nešto krenuti po zlu. Iako deluje pristušačno, ona to nije. Mi imamo Jastrebac, koji je daleko manje pitom u odnosu na Frušku Goru, ali na Jastrebac retko odlaze ljudi koji nisu upućeni u to šta ih tamo čeka, zbog čega imamo mnogo manje intervencija.

Preko zime, ekipe Gorske službe redovno dežuraju na skijalištima na Kopaoniku, Staroj planini i Zlatiboru, takođe, redovno obilaze sela koja su “odsečena” zbog snega.

– Preko zime redovno obilazimo sela u Bruskom kraj i Mitrovom polju, kao i u ostalim zabačenim selima sa neprohodnim putevima. Namirnice, lekove i ostale potrepštine nosimo ljudima, bilo je situacija kada smo hronične pacijente morali da vozimo na dijalizu pa smo radili evakuacije.

Svaka akcija spasavanja zahteva brzu reakciju i precizno donošenje odluka.

– Sve situacije u kojima mi regaujemo zahtevaju pribranost i brzu reakciju, nema mesta za greške. Ljudi koji su u nevolji su uplašeni, a mi smo ti koji moramo da smirimo situaciju. Mi radimo na nepristupačnim terenima, moramo fizički da budemo spremni, svi naši članovi redovno vežbaju, što samostalno, što u grupama, to je nešto što se podrazumeva – objašnjava Milivojevićka.

Evakuacija sa Donžon kule

Kako postati spasilac?

Obuka za spasioce GSSS-a odvija se kroz kurs, jednom godišnje. Pored prijave koja podrazumeva dokumentaciju o dostignućima i prirodi i sportu koje je pojedinac postigao, tu je i fizička provera sposobnosti u koju spada izvođenje nekoliko vežbi snage, trčanje.

Godišnje se prijavi oko 500 kandidata, a u Službu „uđe“ oko 40.

– Ljudi koji su pozvani na kurs pohađaju četiri produžena vikenda, na terenu, kada imaju obuke iz svih segmenata koji će im biti potrebni za spasavanje. Uče o kretanju u prirodi, orijentaciji, evakuaciji, prvoj pomoći. Uče i o komunikaciji tj. kako razgovarati tokom akcije spasavanja – objašnjava Milošević, koji inače već šest godina radi kao instruktor na osnovom kursu.

Dežurstvo na republičkoj akciji – Jastrebac

Kad se uspešna obuka spoji sa entzuzijazmom, spretnošću i iskustvom akcije ne mogu biti neuspešne.

– Ponosan sam na puno akcija, gotovo na svaku, možda bih izdvojio jednu koja je bila u reonu Maljina kod Valjeva, gde smo cele noći tražili dvoje planinara i nakon sedam sati pretrage noću smo ih ujutru našli. Ta akcija je davno bila ali je pamtim kao gde su veštine i tehnike koje smo učili na osnovnom kursu po prvi put pokazale da „rade posao“. Dugoročno, to nam je dalo samopouzdanje, jer smo shvatili ta obuka koju smo prošli stvarno daje rezultat.

Dežurstvo na uređenim skijaškim terenima – Kopaonik

Mere opreza

GSSS ne samo da spasava živote, već i aktivno radi na podizanju svesti o bezbednosti u prirodi. Redovno apeluju na građane da provere svoje psihofizičke sposobnosti pre odlaska u nepristupačne terene, i uvek vode računa o svom kretanju, da nikad ne idu sami i da uvek nose adekvatnu opremu.

– Važno je da se svako raspita o tome kuda ide i šta tamo može da očekuje. Takođe je mnogo važno pogledati vremensku prognozu, ako se najavljuje nevreme, ne treba ići na planinu. Ako neko želi da penje Orlove stene na Kopaoniku, gde se mora proći 20 metara vertikalnih stena, mora da donese odluku da li je spreman za jedan tako ozbiljan i naporan poduhvat – smatra Milošević.

Vežba evakuacije povređenog iz jame – Niš

Zlatno pravilo je nikad u prirodu ne ići sam.

– Minimum dvoje, preporučljivo bar troje, jer ako dođe do nezgode, jedan može da ostane sa povređenim, a drugi da ode po pomoć. Ako se nešto nekome desi, a sam je pošao u nepristupačni predeo, taj je tu ostao doveka. To se više puta dešavalo, nedavno je na Durmitoru Holađanin išao sam na planinarenje, pao sa stene, nije bilo signala, jasno je da ga posle par dana nisu našli živog. Ako dođe do povređivanja ili neke vrste nezgode, važno je ostati pribran i pozvati Policiju, pa Gorsku službu u pomoć.

Sedam decenija postojanja
Kroz svoju istoriju, GSS Srbije se razvijala od specijalizovane službe unutar Planinarskog saveza Srbije, do samostalne organizacije. Razlog za to je svestranost pripadnika koji su pristupali ovoj dobrovoljnoj i neprofitnoj spasilačkoj zajednici, ali i obim posla i delovanje u različitim situacijama koje itekako izlaze iz domena planinarstva. Osnovali su je iskusni alpinisti još 1952, a danas je sačinjava oko 250 aktivnih spasilaca, od kojih su mnogi iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši.
Marija Janković