Savet stručnjaka: Kasna setva šargarepe

Šargarepa može da se seje i tokom prvih dana novembra. Odgovaraju joj plodna zemljišta neutralne reakcije.Kvalitet zemljišta ima najvažniji uticaj na formiranje pravilnog korena. Kada naiđe na kamen ili nepropusni sloj, račva se i puca.Dobri predusevi za šargarepu su mahunarke, paprika, paradajz, kupus, a loši su korenasto i krtolasto povrće.Posle nje se može sejati skoro sve povrće. Najčešće se gaji kao drugi usev u plodoredu, posle biljaka koje se obilno đubre stajnjakom

Šargarepa u tipu „Nantes“ treba sejati u šestorede bankove širine 120 cm, s razmakom između redova 14 cm i rastojanjem između bankova pola metra. Seje se na dubinu od 1,5 do 2 cm. U zavisnosti od temperature nicanje može da traje i do 20 dana. Da bi se skratio ovaj period, seme se pre setve naklijava ili jarovizuje.

Za naklijavanje seme se stavi u platnenu vrećicu i kvasi umakanjem u hladnu vodu svakih pet sati tokom jednog do dva dana. Posle namakanja se ocedi i ostavi na temperaturi od 18 – 20 stepeni.Tokom ovog tretmana seme polako bubri i povećava zapreminu. Pre setve ga treba prosušiti da bi se nicanje olakšalo i normalno nastavilo.

Jarovizacija semena nema veze sa jarovizacijom biljaka koja utiče na prorastanje i cvetanje. Na početku ovog procesa kilogram semena se potopi u litar vode i drži na sobnoj temperaturi tokom 4 – 5 dana, tj. dok ne počne klijanje. Zatim se prenosi u frižider u kojem je temperatura od 0- 1 stepena i tu se čuva 10 – 15 dana.

Seje se u vležno zemljište. Jarovizovano seme niče 7-8 dana ranije od nejarovizovanog. Šargarepa iz ovog roka se vadi u martu. Tada na tržištu ima dovoljno šargarepe iz hladnjača, tako da u novembru treba sejati šargarepu samo ako postoji sigurno tržište.

Izvor: psss.rs/Radojka Nikolić, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo – PSSS Kruševac