Samostalni sindikat – deo stečajeva rešen, radnici naplatili tek deo potraživanja

Iako su u proteklih godinu dana statusno rešeni stečajevi u tri kruševačka preduzeća radnici će teško moći da naplate potraživanja od svojih bivših fabrika. To je na sednici Predsedništa kruševačkog Samostalnog sindikata sumirajući godinu na izmaku rekao predsedavajući, Milenko Mihajlović

Pojasnio je da pod statusnim rešavanjem podrazumeva prodaju strateškim partnerima koji su obećali da će pokrenuti proizvodnju i zaposliti radnike.

– Do takvog scenarija je došlo u IMK 14. oktobar, HI „Župa“, konfekciji „Zvezda“. Pozitivno je to što su novi vlasnici najavili proizvodnju i upošljavanje, ali je problem u tome što većina bivših radnika najverovatnije neće uspeti da naplati najveći deo svojih potraživanja na ime neisplaćenih zarada – kazao je on.

Sumirajući trenutnu situaciju Mihajlović je rekao da bi iz stečaja trebalo da još budu prodati, „Branko Perišić“ koji je dat u zakup beogradskoj firmi „Agrofinans“ i radi, potom „Savremeni dom“, čija je imovina neprestano na meti lopova te Fabrika ulja.

Potpredsednica Samostalnog sindikata Srbije, Olivera Bobić, koja je prisustvovala sednici kruševačkih kolega, kazala je da su se nedavno u Skupšinskoj proceduri našle manje izmene Zakona o radu.

– Te izmene su korisne i povoljne po radnike. One podrazumevaju da poslodavac radnika prvog dana mora da prijavi na obavezno socijalno osiguranje, što znači da će inspekcija rada sada takve prestupe moći da iskontroliše. Ranije je poslodavac imao nekoliko dana da prijavi radnika i to je praktično čino tek kada ga inspekcija opomene – kazala je ona.

Duga se izmena odnosi na to da će poslodavac morati dnevno da evidentira prekovremeni rad, što bi takodje trebalo da doprinese boljitku zaposlenih.

Bobićka je govorila i o Zakonu o štrajku i Zakonu o agencijskom zapošljavanju, oko kojih se, kako je kazala, sprore predstavnici vlasti i sindikata.

– Sindikat insisitira da Zakon o štrajku bude jedini akt koji reguliše tu oblast kako se ne bi dešavalo da odredbe drugih akata obesmisle štrajk. Medjutim, u nekim nedavno usvojenim zakonima se već uredjuje oblast štrajka te shvatamo da nisu spremni da prihvate ono na čemu mi insistiramo – objasnila je ona.

Sigurna je da i oko Zakona o agencijskom zapošljanjvanju neće lako doći do saglasnosti. Precizirala je da sindikat, izmedju ostalog, insistira da broj tako angažovanih radnika ne sme da predje odredjeni procenat stalno zaposlenih, što je evropska praksa. Nema, medjutim, utisak da ovdašnji zakonodavac to želi da prihvati.