+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Za učenje znakovnog jezika nema mnogo interesenata

Za učenje znakovnog jezika nema mnogo interesenata

Poznavanje znakovnog jezika od strane čujužće populacije, a pre svega od pojedinih službenika u gradskim institucijama, značajno bi pomogao uklanjanju komunikacionih barijera i većem uključivanju gluvih u život zajednice. Problem je, međutim,  što mali broj ljudi želi da nauči znakovni jezik ili ako i počnu da ga uče jako brzo odustanu

Ovo je naša redakcija saznala u  razgovoru  sa članovima kruševačke zajednice gluvih.  U zajednici naglašavaju  i da bi  svaka škola, institucija ili ustanova trebalo da ima bar privremeno obučena lica za prvi stepen znakovne komunikacije.

Do pre nekoliko godina mi smo u kontinuitetu dva puta godišnje, u organizaciji Ministarstva, imali velike seminare u koje su mogli da se uključe i ljudi iz šire populacije – navodi  Ivana Đorđević Filipović, sekretarka kruševačke Organizacije gluvih i članica Prevodilačkog servisa.

-Mi smo pritom svaki put obaveštavali i naše institucije, Policijsku upravu, Zdravstveni centar, Nacionalnu službu zapošljavanja, ali  je samo Nacionalna služba par godina zaredom slala svoje ljude na tu obuku.  Ostale institucije se u Kruševcu nisu odazivale. U drugim gradovima, na primer u Beogradu, Plani, Leskovcu, Pirotu, smo imali pozitivnija iskustva. Veći broj službenika, naročito iz Policijske uprave je pohađao tu obuku .

Sada zaposleni u Prevodilačkom servisu direktno kontaktiraju sa, na primer Hitnom službom, policijom, vatrogascima, ukoliko porodica nema čujućih, ali i ako ih ima.

Većina naših članova živi u porodici sa čujućima, bez obzira da li su to njihovi roditelji, braća, sestre ili njihova deca. Ali, i ta čujuća populacija oslanja se na nas, na naše udruženje i naše servise, tako da servis ima i preveliku odgovornost za neke situacije koje i porodica može da obavi, ali ih prebacuje na servis.

Sa usvajanjem Zakona o upotrebi znakovnog jezika, i sistem obuke se promenio. Sada su kriterijumi mnogo strožiji, formalnu obuku  može da organizuje samo Republički savez pod pokroviteljstvom Ministarstva i ta obuka donosi sertifikate i kategorizaciju nivoa znanja.

Zakon definiše i da bi institucije trebalo da imaju svoje prevodioce na znakovni jezik, ali ne definiše ko bi finansirao tu uslugu, tako da je svima mnogo lakše da angažuju prevodioce i tumače Udruženja nego da plaćaju obuku nekog lica, jer ih to ništa ne košta.

Ipak, i u Organizaciji gluvih ljudi mogu svakodnevno da uče znakovnu komunikaciju.

Vrata Udruženja su uvek otvorena. Mi možemo interno da edukujemo i svaka institucija može da pošalje nekog kod nas, ali mi ne možemo da izdajemo licencu. Tobi  značilo da institucije i pojedinci mogu da na taj način volonterski pomažu Udruženju i populaciji gluvih.

Nedostaju lokalne vesti na znakovnom jeziku

– Ono što takođe nedostaje, jeste prevodilac vesti na znakovnom jeziku. Jedno vreme  smo to uspeli da imamo,Televizija RTK koja je tada bila javni servis, dve godine je imala prevodioca na znakovni jezik za svoje vesti i to je zaista bio jako dobar projekat i značio je mnogo članovima, za informacije iz lokalne sredine. To, na žalost nije bilo trajnije. I ove godine smo to pokušavali, nadamo se da ćemo u narednoj uspeti, jer je to nešto jako bitno za gluve, bez obzira na to što, kada se oni pojavljuju u medijima, tumač ili prevodilac su uvek tamo. Drugačije je kad bismo na znakovnom jeziku imali bar jedne desetominutne vesti dnevno ili bar jednom nedeljno neku emisiju od pola sata do sat vremena – poručuje Ivana Filipović.

Ovaj tekst je deo projekta “”Ka inkluzivnom društvu – znakovni jezik u javnim službama“, koji novine GRAD realizuju uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije

 

Poznavanje znakovnog jezika od strane čujužće populacije, a pre svega od pojedinih službenika u gradskim institucijama, značajno bi pomogao uklanjanju komunikacionih barijera i većem uključivanju gluvih u život zajednice. Problem je, međutim,  što mali broj ljudi želi da nauči znakovni jezik ili ako i počnu da ga uče jako brzo odustanu Ovo je naša redakcija saznala u  razgovoru  sa članovima kruševačke zajednice gluvih.  U zajednici naglašavaju  i da bi  svaka škola, institucija ili ustanova trebalo da ima bar privremeno obučena lica za prvi stepen znakovne komunikacije. - Do pre nekoliko godina mi smo u kontinuitetu dva puta godišnje, u organizaciji…

Review Overview

Rejting korisnika 4.5 ( 1 glasova)
x

Proveri i

Zvezda – Napredak 3:0

Fudbaleri Crvene zvezde savladali su Napredak sa 3:0 u prvom meču 20. kola srpske Superlige Zvezda je bila bolji tim ...

Francuski filmski karavan u Beloj sali, u Bioskopu Kruševac film „Kralj Petar I“

Za ljubitelje francuskog filma Kulturni centar Kruševac i Francuski institut Beograd organizuju prikazivanje filmova francuskog filmskog karavana Projekcije filmova su ...

UG “Romani cikna“: Okrugli sto o problemima nasilja u romskoj zajednici

U okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad  ženama“, Udruženje „Romani cikna“ organizovalo je okrugli sto o temi „Problem ...

Reciklažni kontejneri na novih osam lokacija u gradu

U okviru projekta “Primarna selekcija otpada na mestu nastanka”, tokom prethodne dve  nedelje reciklažni kontejneri postavljeni su ispred četiri škole ...

Muzička škola „Stevan Hristić“ obeležava 70 godina rada

Svečanom akademijom, Muzička škola “Stevan Hristić” u petak, 7. decembra obeležava sedam decenija postojanja. Akademija i Dan Škole održaće se ...