Sa gerontodomaćicom u poseti – susreti puni emocija

Postavljeno: 11.10.2016

Šezdesetšestogodišnja Blagorodna Milićević iz Koševa jedina je korisnica usluge gerontodomaćice u tom selu. Anu Antonijević, gerontodomaćicu koja je posećuje dva puta nedeljno, svaki put dočekuje na pragu  kuće, smešeći se iz  invalidskih kolica

Zbog komplikacija nastalih  usled  zakrečenja glavne arterije Blagorodni je prošle godine amputirana  noga, da bi  pre pet meseci ostala i bez druge.

r2

Veruje da će ponovo prohodati uz pomoć proteza

– Živim sa suprugom koji ima 71 godinu i dijabetičar je i sa  majkom koja je jako stara i otežano se kreće nakon operacije kuka. Kada sam ostala i bez druge noge, u trenutku mi se srušio ceo svet. Do tada sam ja brinula o njima, a sada je meni pomoć potrebnasa tugom u glasu počinje svoju životnu priču.

Selima nedostaje usluga “Pomoć u kući”

Uslugu gerontodomaćice kao socijalnu kategoriju, na teritoriji kruševačke opštine trenutno koristi 156 lica, od čega 68 sa seoskog područja. U Gerontološkom centru u u okviru koga se i realizuju aktivnosti pomoći u kući starim licima kažu da su  realne potrebe za ovom uslugom mnogo veće.

Prema istraživanju koje su novine GRAD sprovele u saradnji i uz podršku Grada, a u okviru projekta “Mapiranje potreba mesnih zajednica na području Grada Kruševca”,  usluga gerontodomaćice dostupna je u 16 od ukupno 26 seoskih mesnih zajednica.

Podaci sa terena pokazuju i da u svakoj mesnoj zajednici ima između 15 i 20 samačkih staračkih domaćinstava, što znači da ovu uslugu ne koristi oko 500 starih lica. Pored povećanja broja korisnika pre svega u ruralnim sredinama, u četvorogodišnjem planu Službe “Pomoć u kući” je i poboljšanje kvaliteta života starih lica kroz aktivnije učešće u društvenom životu zajednice, te uvođenje medicinskih usluga. U timu koji obilazi staračka domaćinstva od nedavno  je i  socijalni radnik, koji zajedno sa gerontodomaćicama odlazi na teren.

Blagorodna je bez razmišljanja pristala da ugosti novinarsku ekipu i ispriča kako joj se i u kojoj meri  život promenio na bolje od dana je na njena vrata prvi put ušla gerontodomaćica .

– Veliki  broj starih ljudi, posebno u seoskim sredinama, uopšte ne zna da postoji ova usluga i zato je dobro da se što više govori o tome, da mi koji smo korisnici  javno kažemo i pokažemo koliko gerontodomaćice olakšavaju  život starim i bolesnim ljudima – kaže ona, dodajući da ni sama, dok joj pomoć nije zatrebala, nije znala da u Kruševcu postoji Služba koja na taj način brine o staračkim domaćinstvima.

r3

Blagorodna sa predstavnicima Službe „Pomoć u kući“

Da na neki način odmah potvrdi koliko joj ta pomoć  znači, Blagorodna je uz kafu dobrodošlice, “dragu Anu”, kako inače zove svoju gerontodomaćicu, zamolila da na sto iznese kolače koje je za tu priliku sama pripremila.

– Ana je napravila takav raspored u kuhinji da mi sve bude na  dohvat ruke, pa kad ona nije tu, ja mogu , kao što vidite, i kolače da napravim – objašnjava Blagorodna dok nas nudi rolatom.

Korisnici uglavnom zadovoljni

Rad gerontodomaćica na terenu prati socijalni radnik.  U dogovoru sa korisnikom, formira se individualan plan usluga, organizuje se i prati rad gerontodomaćica,  te ispituje zadovoljstvo korisnika pruženim uslugama. U skladu sa pomenutim aktivnostima, preduzimaju se i određene mere za unapređe kvaliteta usluga

– Nisu potrebe svih korisnika iste, nekome je pomoć potrebna svakodnevno, nekome dva do tri puta nedeljno. Akcenat je na samačkim staračim domaćinstvima, na njihovom poboljšanju kvaliteta života. Usluga je usmerena i na odrasla  lica sa invaliditetom, kao i na  ona  sa psihičkim  problemima. To su osetljive kategorije koje zahtevaju poseban tretman, pa se u skladu sa njihovim potrebama pravi i indivudulani plan usluga – kaže Stefan Vidojević, socijalni radnik, koji zajedno sa gerontodomaćicama obilazi  stračka domaćinstva , korisnike usluge koju sprovodi ovdašnja Služba “Pomoć u kući”.

Ističe da su korisnici uglavnom  zadovoljni uslugom gerontodomaćica, (što pored saznanja na samom terenu pokazuju i ankete koje se među korisnicima sprovode jednom godišnje), te da im je pored pomoći u kući,  podjednako važan razgovor i topla reč.

– U dogovoru i prema potrebama korisnika, gerontodomaćice održavaju higijenu stana, peru i prostiru veš, pripremaju lake obroke i serviraju hranu, peru sudove, pomažu im u održavanju lične higijene, nabavljaju potrepštine, plaćaju račune, pomažu u zagrevanju prostora… Većina korisnika kaže da im je, pored pomoći u kući,  podjednako važan i međusobni odnos. Oni se  uglavnom  emotivno vezuju za gerontodomaćice i koliko god se mi trudili da sve ostane na novou profesionalnog, takav odnos u  većini slučajeva je obostran – ističe on.

Dodaje da među  starim licima, posebno u ruralnim sredinama, ima dosta onih koji nisu upućeni da imaju prava na  određenu vrstu socijalnih davanja.

-Dešava se da imaju pravo na socijalnu pomoć ili na naknadu za tuđu negu i pomoć, a da uopšte to ne znaju. Mi smo tu da ih informišemo, da ih usmerimo i kažemo šta im je sve potrebno da bi ta prava ostvarili – kaže Vidojević, dodajući da ih prilikom posete informišu  o ovim i svim drugim pravima koje mogu da ostvare u institucijma sistema. 

Ipak, spisak onog što ne može sama da uradi, mnogo je duži. Pomoć gerontodomaćice joj je dragocena, počev od održavanje kuće, pa do zadovoljenja  nekih osnovnih životnih potreba.

Ana  obriše prašinu, usisa, prostre veš, opere sudove, sredi kuhinju, oriba kupatilo, jednom rečju, uradi sve ono što ja ne mogu.  Kada  ode, kuća mi blista, sve je čisto i na svom mestu. Pomaže mi i kod održavanje lične higijene i skuva ručak. Uopšte ne znam šta bih radila bez nje, ona mi je zamena za noge koje nemam  kaže Blagorodna.

Anu opisuje kao “vrednu, dobru , odgovornu i blagu osobu” koju je zavolela kao svoje dete, pa su joj i dani do njenog sledećeg dolaska dugi.

– Koliko mi znači ta pomoć u kući, toliko mi znači i razgovor sa njom. Čim dođe ona bi da krene sa radom, a meni je draže da prvo popijemo jutarnju kafu, da popričamo. Pošto retko izlazim iz kuće, njeno društvo mi mnogo prija i svaki put kad je vidim na vratima prorade mi emocije.  Sa Anom pričam o svemu, volim da joj se pohvalim ali i da  joj se izjadam kad mi je teško. Jednom rečju, ona je za mene mnogo više  od pomoći u kući – priča Blagorodna,malo sa suzama, a malo i sa osmehom koji joj se svaki put pojavi na licu kad pogleda u Anu.

r5

Zahvaljujući Ani sve je na svom mestu

Više od posla

Gerontodomaćice ističu da nije moguće ne  vezivati se emotivno za korisnike, koliko god to pravila Službe nalagala.

-To su obično usamljeni ljudi, posebno u seoskim sredinama gde ima i takvih domaćinstava gde smo mi i bukvalno jedine osobe koje im ulaze u kuću. Ponekad mi se čini da se nisu ni pomerili od mog poslednjeg dolaska, da me čekaju sedeći na istom mestu, sa pogledom uperenim ka vratima. Toliko se obraduju kad me vide, uz komentar da ni sa kim nisu popričali od našeg poslednjeg susreta i da bi rado prvo popili kafu u društvu, a tek onda sve ostalo – kaže jedna od gerontodomaćica.

Dodaje da ovaj posao kvalitetno  može da obavlja  samo onaj ko voli stare ljude i ko razume njihove potrebe.

– Mnogo puta smo do sada moje kolegenice i ja sebi rekle da bi  onog trenutka kada završimo teren i zatvorimo vrata njihove kuće, kako bi sebe zaštitile, trebalo da zaboravimo na njih do sledećeg dolaska. Jasno vam je da je to nemoguće, da ne možete da ne mislite o nekome ko zavisi od vaše pomoći i raduje se vašem dolasku  kao svom najmilijem. Takav odnos nas dodatno motiveše da svoj posao radimo najbolje što možemo – kaže ona.

S obzirom na to  da je usamljenost i prepoznata kao  jedan od problema sa kojim se suočavaju stara lica,  u ovom programu podrške samačkim domaćinstvima  razgovor i jeste naveden kao  deo te usluge. U opisu posla  gerontodomaćice  nije  emotivno vezivanje za korisnike, ali se ono nameće kao nešto što se ne može izbeći.

Sada kada joj se život delimično  vratio u normalne tokove, za šta je  pored ljubavi koju joj pruža porodica zaslužna i podrška Službe “Pomoć u kući”, odlučila je da se ne predaje.

r4

Blagorodna spremila rolat za goste

– Radni vek provela sam u fabrici gde sam dosta vremena  provodila sa kolegama i kolegenicama, a i mimo posla sam uvek volela da se družim. Kada mi je amputirana noga  vrlo brzo sam počela da se krećem uz pomoć proteze, nastavila sam da živim kao da se ništa nije dogodilo. Ali kada sam i drugu nogu izgubila, bila sam očajna i nisam verovala da ću imati snage da nastavim dalje. To se sada promenilo. Zbog svoje dece, unučadi, majke i supruga, trudiću se svim silama da uz pomoć proteza ponovo prohodam i da ja budem ta koja će pomagati svojim ukućanima. Inspirarciju nalazim u motivacionim govorima Nika Vujičića i čvrsto verujem da ću uspeti da ostvarim svoje namere – poručuje ova hrabra žena.

Kako nas je na  vratima dočekala sa osmehom na licu, tako nas je i ispratila, uz obećanje da će nas sledeći put umesto na pragu kuće sačekati na kapiji svog dvorišta.  Sa istim osmehom, ali bez invalidskih kolica.

D.P.

Ovaj tekst je deo projekta “Za dostojanstvenu starost u ruralnim sredinama”. Cilj projekta je da se poveća vidljivost staračke i samačke populacije u seoskim mesnim zajednicama, da se predstave njihovi problemi i potrebe, te da ih, kroz prezentovanje u javnosti, učinimo vidljivijim za donosioce odluka kada je reč o proširenju usluge gerontodomaćica. Projekat je podržan od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije

Ostale vesti

back-to-top