Roman „Plod“, Nade Milosavljević, pred čitaocima

Iako je godinama pisala i napisano čuvala, roman prvenac, „Plod“, sugrađanke Nade Milosavljević, tek sada se našao pred čitaocima. Da je uradila pravu stvar potvrdilo je i to što je Bela sala, u kojoj je knjiga predstavljena, bila puna.

Osim autorke na promociji su govorili Ljubodrag Obradović, u ime izdavača,  Udruženja pesnika Srbije „Poezija SRB“, recenzent romana prof. dr Milivoje R. Jovanović i lektorke, profesorke srpskog jezika i književnosti  Dušanka Milosavljević i Biljana Soleša.

Da je, svesna svog duga prema Božijem daru i talentu, Nada pisala i čuvala napisano, ali objavljivanje odlagala i ostavljala za neko drugo vreme, kad stasa njena mala porodica koja je uvek bila na prvom mestu, kad posvećenost mužu, sinu i kćeri dopusti promenu stvaralačkih prioriteta, rečeno je, između ostalog na promociji.  

Autorka je napomenula da zna šta je to biti roditelj, ali da isto tako zna i šta je to ne biti roditelj, a zatim izgovorila reči svoje komšinice Olge, za koje joj je, kako kaže, žao što ih nije unela u knjigu:

– To što nisi rodila to ne umanjuje tvoju vrednost, ti si bre čovek, ličnost! – citirala je Milosavljevićka.

U romanu „Plod“ autorka je opisala najdublju žensku patnju, bol i želju za potomstvom.

– Najzanimljiviji deo ovog romana su likovi, o njima smo večeras najmanje pričali. To su ljudi ovog kraja, neki su dočarani kosovsko-resavskim dijalektom i tako postali najautentičniji. U likovima iz mog romana svako može da prepozna nekog svog ili sebe – dodala je ona.

Veruje da rađanje jeste najveća ljudska radost, ali da ljudsku dušu, najmanje čini rađanje.

– Svoju ljudskost dokazujemo svakodnevno i kroz bezbroj prizmi – rekla je Milosavljevićka i dodala da su likovi i mesta u romanu veoma poznati, ali da je radnja koja se dešava nova, zanimljiva te da na poslednjim stranicama dobija ubrzanje trilera sa srećnim krajem.

Autorka se ovom prilikom zahvalila i svojim nastavnicima iz osnovne i srednje škole, koji su prepoznali njen talenat, te joj zadali pisanje dnevnika kao obavezno čime su je još više motivisali za takav rad.

M. Simić