Ribarska Banja proširuje ponudu

– Ribarska Banja ima ozbiljan potencijal, a kada se kaže Banja, svi uglavnom misle na našu bolnicu, a Banja je nešto mnogo šire od toga. Naša Banja je mala, autentična, a kvalitete koje nudi sve više ljudi prepoznaje. Drugim rehabilitacionim centrima ne mogu dati prednost u odnosu na naš, jer smatram da smo u samom vrhu, po rezultatima, po traženosti i po onome čime raspolažemo. Sve što postoji u svetu, a tiče se medicinske rehabilitacije, to postoji i u našoj bolnici – kaže za naše novine direktor Specijalne bolnice „Ribarska Banja“, dr Dušan Šokorac.

Zbog svoje lekovite vode i kvalitetne usluge, Ribarska Banja, koju često nazivaju „kraljevskom“ jedna je od vodećih zdravstvenih ustanova u našem Okrugu. Kako bi svojim korisnicima omogućila još bolju uslugu, planira da unapredi svoje kapacitete izgradnjom novog stacionara.
Otkrivamo detalje o ovom ambicioznom projektu i njegovom uticaju na pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite.

* Koliki su trenutni smeštajni kapaciteti Ribarske Banje, da li su dovoljni u odnosu na potražnju?

– Naši kapaciteti su ostali isti, imamo oko 500 postelja na raspolaganju, polovina kapaciteta je u sistemu Republičkog fonda zdrvstvene zaštite a pola na tržištu. Iako sezona zvanično počinje u junu, mi možemo da kažemo da smo u sezoni od početka godine, jer se od januara u našoj Banji traži mesto više. To je najverovatnije posledica pandemije, jer tokom nje je rađeno manje ortopedskih operacija, a kada je prošla, broj operacija se povećao, jer su ljudi bili na čekanju, što je automatski uticalo i na povećan broj korisnika u Banji, koji dolaze na rehabilitaciju. Kada je u pitanju tržište, ljudi uglavnom rezervišu na vreme mesta, trenutno je sve do novembra rezervisano. Moram da kažem, da s obzirom na to na koju populaciju se odnosi, ponekad dolazi do odustajanja, pa se uprazni mesto. Koliko mi je poznato u privatnom smeštaju nudi se 400 do 500 ležajeva, a iz godine u godinu taj broj se povećava. Svi ti pacijenti su vezani za našu ustanovu, oni ovde dolaze prvenstveno zbog rehabilitacije, uglavnom, svi prođu našu ambulantu, dobiju od lekara preporuke i savete šta treba da rade, propišu im se terapijske procedure. Trudimo se da budemo u dogovoru sa vlasnicima privatnih smeštaja i da im budemo na usluzi koliko je to moguće, jer je to u interesu svih.

* U planu je proširenje kapaciteta Banje, o čemu je reč?

– Mi smo kao ustanova vrlo blizu izrade projekta novog, modernog stacionara koji će sadržati 80 postelja, Wellness, kongresnu salu i mnogo novih sadržaja. Upravo smo dobili idejno rešenje koje smo prihvatili, sledi procedura dobijanja građevinske dozvole, građevinski projekat pa raspisivanje tendera kako bismo dobili izvođača. Nadam se da ćemo do kraja godine završiti sa svom dokumentacijom i krenuti sa radovima, i da ćemo završiti do kraja sledeće godine. Verujem da ćemo ovako i privatnim preduzetnicima pokazati da postoje potreba za novim kapacitetima, jer je banjski turizam svuda u ekspanziji.

* Da li je sve spremno za letnju sezonu i da li korisnici Banje mogu očekivati neke novitete?

– Naša osnovna delatnost je rehabilitacija, za svaku sezonu pripremamo nešto novo, a za ovu otvaramo novi terapijski blok u vili „Pogled“ zbog povećanog broja korisnika, dosadašnji terapijski blok je nedovoljan i radi pod određenim pritiskom, tako da nam je novi terapijski blok neophodan. U toku je procedura kupovine novih terapijskih aparata koji će biti u tom bloku, tako da ćemo našim korisnicima da pružimo adekvatniju, funkcionalniju i komformiju eksploataciju medicinskih usluga. Prošle godine smo krenuli sa adaptacijom vile „Pogled“, uradili sanaciju fasade, u sobama smo u delu enterijera napravili boljitak, a promenili smo i podove po hodnicima i na stepeništu.

* Da li Ribarska Banja u ovom trenutku ima dovoljan broj zdravstvenih radnika, s obzirom da se povećavaju kapaciteti?

– Zdravstvenih radnika uvek manjka, ali slobodno mogu da kažem da sam zadovoljan našim kadrovima, koje mogu da pohvalim. Stalno se priča o tome kako zdravstveni kadrovi odlaze iz zemlje, zbog loših uslova, za sve ovo vreme, od kada sam ja u Banji, na prstima jedne ruke mogu da nabrojim zdravstvene radnike koji su napustili ovu ustanovu. Imamo 14 lekara, od toga 9 fizijatara, neurologa, internistu i 3 lekara na specijalizaciji.

* Prva ste državna zdravstvena ustanova u Srbiji koja je uvela robotiku u rehabilitaciju neuroloških pacijenata, kako se za sada pokazala ova metoda lečenja?

– Unazad godinu dana smo formirali, nakon kupovine aprata, kabinet za robotiku u rehabilitaciji, kojim se naš tim lekara i terapeuta aktivno bavi. Iskustva su odlična, rezultati su zavidni, nedavno je naša doktorka imala rad na kongresu u Budvi koji je bio zapažen i hvaljen, a u kome je ona predstavila rad ovog kabineta. Krenuli smo sa lokomatom, to je aparat za neurološku rehabilitaciju celog tela, a u međuvremenu smo kupili još jedan manji aparat – lokohelp koji radi samo segmentnu rehabilitaciju, za segment ruke.

* Kakav je odnos komercijalnih i zdravstvenih usluga u Ribarskoj Banji?

-Uvek kad mi neko postavi ovo pitanje ja kažem da je osnovna delatnost naše ustanove rehabilitacija koja je potrebna zdravstvenom sistemu naše zemlje i našim građanima. Pored rehabilitacije, mi nudimo i neke druge sadržaje koji spadaju u domen prevencije koja je najbolji i najjeftiniji lek. Moto naše ustanove je da nam svaki pacijent nakon rehabilitacije ostane korisnik Wellnessa, a da nam niko od njih ne postane pacijent. Wellness centar, kao prateći sadržaj naše ustanove, sadrži bazen čija je jedna polovinina na otvorenom, a druga u zatvorenom prostoru. Tu su i slana soba, saune, prostorije za masažu, sa oko 20 masaža u ponudi i fitnes centar. To je kvalitetan Wellness centar sa ozbiljnim programima.

* Koje još komercijalne usluge nudi Ribarska Banja?

– Od 1. juna kreće sa radom mini-akva park na Samaru, on je jedan od retkih u zemlji koji ima termalnu vodu, a ne vodu koja se greje. U okviru akva parka postoje tri bazena, dečiji, toboganski i za odrasle. Tu i teren za tenis, odbojka na pesku, teren za male sportove… Od ove godine tu je i registrovan klub za vožnju kvadova, koji će moći da se voze po Jastrepcu, ovaj klub nije u našoj nadležnosti, ali će upotpuniti ponudu Banje. Svakako treba pomenuti i etno restoran u Srndalju koji je u letnjim mesecima jako posećen gde gosti Ribarske Banje mogu uz odmor uživati u dobrom ukusu stare srpske sovre.

* Da li bolnica ima problem sa vodosnabdevanjem?

– Problem sa vodom nemamo kada je u pitanju naša bolnica, ali kada je cela Ribarska Banja u pitanju postoji problem vodosnabdevanja, na tome treba raditi. Takođe, smatram da treba insistirati i na izgradnji jednog modernog sistema za prikupljanje, preradu i odvođenje otpadnih voda. Džaba svi hoteli i novi smeštajni kapaciteti, ako otpadni materijal ne može na savremen način da se otpremi. Treba razmišljati i o pijaćoj vodi kako bi se svi novi kapaciteti mogli snabdeti.

* Pre tri godine bilo je reči o izgradnji asfaltnog puta od Ribarske Banje do Jastrepca, dokle se stiglo sa tim poduhvatom?

– Pre korone bilo je reči o tome da treba izgraditi put između Ribarske Banje i Jastrepca, desetak kilometara tog puta je već snimljeno od strane Puteva Srbije, krenulo se u realizaciju te ideje, ali je zbog pandemije sve stalo. Ja verujem da će se taj projekat nastaviti i na taj način pijaća voda iz Kruševca, koja je došla do Jastrepca, moći da se dovede i do Ribarske Banje, što bi rešilo veliki problem. Značaj puta bi bio ogroman, ne samo zbog toga, već i zbog turističkog potencijala. Gosti sa jednog mesta mogli bi u danu da obiću i planinu i Banju i eksploatišu veći broj sadržaja.

M. Janković

Banja za kralja

Istorija Ribarske Banje svedoči o njenom prestižu. Ova Banja nosi ime po ribarima koji su pecali pastrmku izuzetnog kvaliteta za dvor kneza Lazara, a još od davnih vremena je bila poznata po svojoj lekovitosti, čemu svedoče arheološka nalazišta u okolini. Zagrlatu Župu, kraj oko Ribarske Banje, dobio je Stefan Nemanja za punoletstvo, a knjeginja Milica je sa svojim dvorskim damama redovno posećivala izvore u Ribarskoj Banji. Čak ni period vladavine Otomanskog carstva nije umanjio značaj ovog mesta, pa su oni podigli tursko kupatilo na njenim izvorima kako bi očuvali zdravlje.

Nakon oslobođenja Srbije, knez Miloš je prepoznao potencijal Ribarske Banje i naredio da se lekovite vode detaljno ispita na Medicinskom Fakultetu u Beču. Od tog trenutka, Ribarska Banja je postala centar za zdravstveni turizam, elitu i posetioce iz svih krajeva Srbije. Posebno je kralj Petar I Karađorđević bio vezan za ovo mesto, redovno dolazeći ovde radi lečenja reume i obavljanja državničkih poslova. Čak je i Deklaraciju o povratku Kosova i Metohije matici Kraljevini Srbiji potpisao u Ribarskoj Banji 25. avgusta 1913. godine.

Sa bogatom istorijom i značajem koji traje do danas, Ribarska Banja je neprekidno rasla i razvijala se. Danas je poznata kao destinacija koja pruža celovito iskustvo zdravstvenog turizma, kombinujući lekovite vode sa raznovrsnim programima i pratećim sadržajima. Sa svojom kraljevskom prošlošću i izuzetnom reputacijom, Ribarska Banja ostaje jedinstvena destinacija koja poziva posetioce da otkriju blagodeti njenih izvora i uživaju u nezaboravnom doživljaju zdravlja i opuštanja.