Rekonstrukcija Doma Slobodišta u završnoj fazi

Dom Slobodišta, deo istoimenog memorijalnog kompleksa, koji već pet godina nije u funkciji trenutno je u završnoj fazi rekonstrukcije. Završetak radova se očekuje na jesen, kada će Kruševac dobiti izložbeni prostor od 250 kvadrata u kome će se organizovati različiti sadržaji. Pošto se Slobodište nalazi u blizini novoizgrađenog “trećeg centra grada”, očekuje se da ovaj prostor ponovo zaživi kao nekada do godine

– Obnova Doma Slobodišta traje već tri godine, a ove smo ušli u završnu fazu. Trenutno se rade unutrašnje instalacije, mokri čvor, rasveta, suvenirnica, sređivanje izložbenog prostora, opremanje kancelarija, kako bi se objekat vratio u funkciju. Prioritet nam je da objekat krene da radi ove godine, nadamo se krajem septembra, moja želja je da to bude za Dan oslobođenja, 14. oktobar i nadamo se da ćemo uspeti da do tog datuma sve da završimo- kaže Goran Vasić, direktor Narodnog muzeja u Kruševcu.

Rekonstrukcijom zapuštenog Doma Slobodišta, naš grad će dobiti  250 kvadrata renoviranog izložbenog prostora.

– Taj prostor će biti vrlo reprezentativan, a naš cilj je da u njemu na svaka dva-tri meseca imamo nove tematske izložbe i da taj deo oživimo, s obzirom na to da su ostali objekti Muzeja, centralna zgrada, Kuća Simića i Umetnička galerija u funkciji, naša dugogodišnja želja je da to bude i ovaj prostor. To će biti jedan novi početak rada Slobodišta, a vodimo se time da je taj deo grada tzv. “centar tri” u ekspanziji, da se širi, tako da očekujemo veliko interesovanje. Stalno smo u kontaktu s građanima na Slobodištu, oni traže da se ovaj prostor obnovi, potreba grada je da ovaj objekat funkcioniše i mi smo sve snage na to i usmerili- objašnjava direktor.

Sugrađani su emotivno vezani za Slobodište, zato što su na tom mestu stradali njihovi preci tokom Drugog svetskog rata, ali i zato što su se u okviru tog prostora održavale omiljene “Svečanosti slobode” u kojima su učestvovale generacije Kruševljana.

– Slobodište je stratište, mesto gde su Kruševljani stradali u Drugom svetskom ratu. Tu postoji jedan kult, ne samo kroz “Svečanosti slobode” koje izvode živi, već kult mrtvih, kojima treba da se oda počast i koji su nevini stradali. Slobodište je bitno mesto za naš grad, prostor koji naši građani ne treba da zaborave. Svaki deo istorije ima svoje mesto, kao što imamo spomenike iz vremena Kneza Lazara i iz Prvog svetskog rata, tako imamo i ovaj kompleks koji je bitan za grad i naša dužnost je da gajimo kulturu sećanja jer narod koji to ne čini, ne postoji- smatra Vasić.

Inače, rekonstrukcija Doma Slobodišta krenula je 2020. godine kada je završena prva faza radova na eksterijeru kako bi se zaustavilo propadanje. Prvu fazu radova finansiralo je Ministarsvto za rad i boračka pitanja, a budžet je bio 5 miliona dinara. U drugoj fazi 2021. godine, preko projekta Gradovi u fokusu, Ministarstvo kulture i informisanja finansiralo je rekonstrukciju sa 5 miliona dinara, kada se krenulo sa uređivanjem i enterijera. Završna faza rekonstrukcije krenula je ove godine, a za nju je 15 miliona dinara takođe obezbedilo Ministarstvo kulture i informisanja.

M. Stanković

Dom Slobodišta

Memorijalni kompleks – spomen park Slobodište nastao je šezdesetih godina prošlog veka, po ideji književnika Dobrice Ćosića i projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića. Dom Slobodišta, nastao je 1978. godine kao rezultat saradnje autora spomenika sa arhitektom Svetislavom Živićem iz Kruševca. Izgrađen je od betona prekrivenog zemljom, stilski prateći postojeće elemente, u obliku polukružne humke.