Reč stručnjaka: Vreme je za prihranjivanje žitarica

Prihranjivanje treba obaviti kada su usevi u fazi bokorenja, što znači tokom prve polovine marta, u zavisnosti od vremena setve, savetuju poljoprivredni stručnjaci. Ističu da je neophodno to obaviti, iako su đubriva skupa, kako bi se izbegla ekonomska neisplativost uzgoja žitarica.

– Prihrana je najvažnija agrotehnička  mera u prolećnom  delu vegetacije. U Rasinskom okrugu pšenica je zasejana na oko 13 hiljada hektara, a ostala žita su na oko dve hiljade hektara. Posle zime žita su iscrpljena i gladna, pa je neophodno prihranjivanjem pospešiti dalji rast i razvoj. Azot će omogućiti bržu regeneraciju, brži porast, bolje bokorenje i formiranje većeg broja klasova – navodi savetodavka za ratarstvo u kruševačkoj Poljoprivredno – savetodavnoj i stručnoj službi Radojka Nikolić.

Prihranjivanje treba obaviti pred kišu kako bi se đubriva što pre rastvorila i prešla u pristupačan oblik za biljke. Đubriva koja se koriste za prihranjivanje treba da se brzo rastvaraju i brzo dospevaju u zonu korenovog sistema a to su : KAN  ili AN.

–KAN se posebno preporučuje na blago kiselim zemljištima jer sadrži krečnu komponentu. Količina  azotnih đubriva zavisi od plodnosti zemljišta, preduseva, količine unetih NPK đubriva, stanja useva i vrste đubriva. Ove jeseni su upotrebljene znatno manje količine NPK đubriva, a na nekim parcelama je i izostala njihova primena, tako da savetujemo poljoprivrednim proizvođačima da obave prihranjivanje kako bi proizvodnja pšenice i ostalih žita bila isplativa. Bez upotrebe đubriva ne mogu se ostvariti ni prosečni prinosi, a ukoliko su prinosi niski ne postoji ekonomska opravdanost proizvodnje odnosno kombajniranje može da „odnese“ sav prinos, odnosno prihod – ističe ona.

Konstatuje da đubriva jesu skupa, ali da se bez nihove upotrebe se ne mogu očekivati visoki prinosi i prihodi.

J.B.