Reč stručnjaka: Uklanjanje zaraženih plodova koštičavog i jabučastog voća

Posle opadanja lista sa stabala i kada se radovi u voćnjacima u jesenjem periodu završe, a pre rezidbe, preporuka  voćarima je da obiđu svoje zasade i uklone sve zaražene plodove i grančice sa stabala, savetuju stručnjaci. Uzročnici zaraženih plodova mogu biti dve vrste monilije i to Monilija laxa, kada se suše cvetovi,grane i grančice i Monilija fructigena, kada se pojavljuje trulež na plodovima.

– Monilija napada sve vrste koštičavog (šljiva,trešnja,višnja…) i jabučastog voća (jabuka,kruška,dunja). Za njihovo sprečavanje daljeg razvoja i širenja postoje dve metode i to hemijskim putem i mehaničko odstranjivanje zaraženih plodova i grančica. Ovo je svakako jedna od najopasnijih bolesti koje se pojavljuju u voćnjacima i brzo se mogu proširiti na celokupan zasad. Zato je neophodno kada se primete ovi plodovi voća i grančice, treba uraditi njihovo mehaničko uklanjanje – navodi Milan Petrović, savetodavac u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Grane koje su se počele sušiti,a pre same rezidbe zasada, kako dodaje, treba odseći na 30 cm ispod sasušenog dela jer se bolest širi kroz samu srž, a deo ispod samog sasušenog dela izgle – Oštrijim orezivanjem zasada se mogu stvoriti uslovi za brže provetravanje same krošnje i na taj način za brže uklanjanje viška vlage  sa voćke.  Pored uklanjanja sasušenih plodova koji su ostali na granama, treba pokupiti plodove sa samog tla jer i oni mogu postati izvor infekcije da normalno, međutim unutar njega se nalazi izvod dalje infekcije.

– Oštrijim orezivanjem zasada se mogu stvoriti uslovi za brže provetravanje same krošnje i na taj način za brže uklanjanje viška vlage  sa voćke.  Pored uklanjanja sasušenih plodova koji su ostali na granama, treba pokupiti plodove sa samog tla jer i oni mogu postati izvor infekcije – napominje on.

Monilija, ističe, preko zime opstaje u zaraženim granama ili zaraženim plodovima koji su ostali na stablu ili pak otpali sa stabla, a zaražene plodove nazivamo i mumijama zbog specifičnog izgleda. Bolest se u proleće razvija u formi askospore i konidije koje se vetrom raznose po voćnjaku. Pored prenošenja vetrom, moniliju mogi rašititi i insekti.

– Sama bolest u voćnjacima se slabije javlja ako je u periodu cvetanja lepo vreme, međutim ako je kišno proleće bolest se intenzivnije manifestuje. Ukoliko se bolest proširi do jačih grana ili čak stabala, može se pojaviti i izbijanje smole na kori drveta. Sve zaražene orezane grane je potrebno odmah po završenoj rezidbi pokupiti, izneti iz zasada i bezbedno spaliti. Upravo zbog svega toga treba preventivno delovati u ovom periodu godine da ne dođe do njenog prenošenja na sledeću vegetaciju – poručuje on.