Reč stručnjaka – siliranje kukuruza u uslovima povećane vlažnosti

Pripreme za siliranje u Rasinskom okrugu počinju naredne nedelje. Poljprivredni stručnjaci savetuju da ove godine zbog obilnih padavina i povećane vlažnosti stabla kukuruza te zrna u klipu koja ubrzano sazreva treba  masu iseckanog kukuruza mešati sa suvnim senom ili slamom kako bi se višak vlage pokupio i na taj način izbegla veća kiselost silirane mase

– Najpovoljniji momenat za silirenje cele biljke kukuruza je faza voštanog zrenja zrna. U optimalnoj fazi zrelosti cele kukuruzne biljke namenjene siliranju kukuruzno zrno učestvuje u ukupnom prinosu suve materije sa 40 odsto, a ostali delovi biljke sa oko 60 odsto. Zbog potrebe maksimalnog istiskivanja vazduha, celu biljku kukuruza je pre siliranja obavezno usitniti – iseckati. Veličina odrezaka zavisi od zrelosti, grubosti i suvosti biljaka, i treba da iznosi od pola do 3 centimetra. Za zrelije biljke odresci treba da su manji od 1 cm, dok za postrni kukuruz može da se toleriše i veća dužina odrezaka – objašnjava Boban Rosić, svetodavac za stočarstvo u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Napominje da treba voditi računa o načinu punjenja silo-objekata dodajući da se silo-rovovi, koji su najčešće korišćeni silo-objekti u proizvodnji silaže, pune direktnim ulaskom traktora sa prikolicom i kipovanjem ili preko posebno izgradjenih rampi sa bočne ili čeone strane.

– Pri ulasku traktora i prikolice u silo-rov treba obavezno očistiti gume od zemlje, koja može znatno da utoče na kvalitet vrenja silaže. Za gaženje biljne mase koriste se traktori, a u delovima objekta gde gume ne mogu da pridju koristi se ljudska radna snaga. Traktor koji sa koristi za gaženje mora biti ispravan ( da ne cure nafta i ulje ), a izduvni gasovi da idu sa gornje strane. Najbolje je da se punjenje i sabijanje obavi u jednom objektu za jedan dan, a maksimalno može da traje do tri dana kako bi se smanjili gubici – savetuje Rosić.

Pokrivanje silirane mase efikasno se, dodaje, obavlja korišćenjem plastičnih folija, koje s jedne strane ne dozvoljavaju ulazak vazduha, a sa druge, kod silo-objekata koji nemaju nadstrešnicu, štite silažu od padavina.

– Nakon što se silaža pokrije folijom potrebno je izvršiti njeno opterećivanje, peskom, zemljom ili starom gumom. Pored zaštitnog dejstva, pokrovni materijal treba da obavlja i opterećivanje silaže, kako se naročito suvlji materijal ne bi podizao i naknadno uvlačio vazduh – navodi on.

Prosečan prinos mase kukuruza po hektaru u našem kraju bude oko 50 tona, a procena je da se za silažu koristi polovina od oko 40 hiljada hektara, koliko je kukuruzom zasejano na području Rasinskog okruga.