Reč stručnjaka o radovima u kupinjaku, posle berbe

Kupina ima veliki privredni značaj u grupi voćaka sa jagodastim plodovima, a uvođenje novih sorti sa boljim privredno-biološkim potencijalom, stavljaju kupinu u vrh izvoznog potencijala naše zemlje, navode stručnjaci. Napominju da se njena rentabilnost ogleda pre svega u brzom stupanju na rod, redovnom i obilnom rađanju, jednostavnom gajenju i veoma hranljivim plodovima, a kao najvažniju meru u zasadu kupine, posle berbe, navode uklanjanje dvogodišnjih izdanaka.

–Dvogodišnji  izdanci koji su doneli rod krajem vegetacije smanjuju transpiraciju i tada su najviše izloženi napadu štetnih patogena i insekata. Posledice napada dovode do sušenja i propadanja izdanaka, a istovremenog prelaska štetnih bolesti i insekata na jednogodišnje izdanke kupine. Uklanjanjem dvogodišnjih izdanaka i proređivanjem jednogodišnjih izdanaka preostali izdanci dobijaju bolju osvetljenosti, provetravanje i veću količinu vode i hrane – objašnjava Radomir Bušatović, direktor i savetodavac u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Izostavljanje rezidbe, dodaje on, odraziće  se negativno u proleće pojavom bolesti i štetočina, što bitno smanjuje prinos i kvalitet plodova,  a pravovremenom rezidbom direktno utičemo na bolje razvijanje izdanaka, obrazovanje rodnih pupoljaka i pripremu zasada za zimski period.

U obavezne agrotehničke mere ubraja jesenje đubrenje i obradu zemljišta.

-Kupina pripada voćnim vrstama sa velikim potrebama za hranljivim sastojcima iz zemljišta. Đubrenje zasada može se odraditi organskim i kompleksnim mineralnim đubrivima. Kod organskih đubriva preporučena količina je od  30 do 40 tona po hektaru stanjaka svake treće godine. Od kompleksnih đubriva tu su  đubrenje NPK 10: 1 :26 +3Mgo ili NPK 8:16:24 +3MgO u količini od 400 do 600 kilograma po hektaru  – precizira on.

Nakon đubrenja treba odraditi plitko oranje međurednog prostora na 7 do 12 centimetara dubine, a  u redu okopavanje ručno na 7 do 8 centimetara dubine.

– Nezi  kupine treba posvetiti punu pažnju  da bi očekivani prinosi  iz godine u godinu povećavali,  a zasad kao višegodišnja kultura opstao 10 do 15 godina – zaključuje Bušatović.

 J.B.