Reč stručnjaka: Kako obaviti đubrenje voćki u zimskom periodu

– Đubrenje voćaka u ovom periodu sprovodi se sa organskim i mineralnim đubrivima. Od organskih đubriva, najčešće se koristi stajnjak, pri čemu treba voditi računa da to bude zgorelo ili poluzgorelo stajsko đubrivo. Najviše se koristi goveđe stajsko đubrivo, mada se može koristiti i ovčiji, svinjski ili živinski stajnjak, zavisno ko sa čime raspolaže – objašnjava Milan Petrović, savetodavac u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.Đubrenje zasada neophodno je uraditi na osnovu analize zemljišta i na osnovu voćne vrste u zasadu.

Kaže da je odlično i da se koristi napravljen kompost dodajući da organska đubriva treba da poprave strukturu zemljišta,vodno – vazdušni režim, kao i da pospeše razvoj zemljišnih mikroorganizama, koji potpomažu bolje usvajanje hraniva iz zemljišta.

Dodaje da je pored organskih, u zemljište neophodno uneti i mineralna đubriva u količini od 400-800 kg/ha, u zavisnosti od starosti voćnjaka i obezbeđenosti zemljišta sa osnovnim hranljivim elementima.

Savetuje da se u ovom periodu koriste mineralna đubriva koja u sebi ne sadrže ili imaju mali procenat azota, dok je sadržaj kalijuma i fosfora povećan. Unošenje đubriva može da se obavlja na nekoliko načina.

– Kompleksna đubriva i stajnjak, koji se unose u jesenjem ili zimskom periodu, mogu da se rasture po celoj površini ili u brazde. Ako se đubrivo rastura po celoj površini onda se vrši zaoravanje ili tanjiranje. U brazde znači da se kod mladih voćki otvaraju brazde u širini krune, a kod starijih voćaka između redova. Đubriva se razbacuju ispod krune tako da đubrivo bude rastureno 60 do 70 cm šire u odnosu na projekciju krune. Poželjno je da se rastureno đubrivo okopavanjem ili freziranjem unese u zemljište ili da se zemljište dobro natopi vodom – precizira on.

Od mehanizacije za unošenje mineralnih đubriva neophodno je koristiti depozitor jer se na taj način raspoređuje tačna količina po jedinici površine, a i samo unošenje ide na dubinu u zoni korenovog sistema čime biljka lakše usvaja hranljive materije  te ne dolazi do gubitka istih.