Reč stručnjaka: Kako napraviti vinsko sirće  

Kada se flaša vina pretvori u sirće to je pouzdan znak da se ono zarazilo bakterijama koje se prirodno javljaju na vazduhu u voću. Ovo u kombinaciji sa povećanim izlaganjem kiseoniku dovodi do nakupljanja sirćetne kiseline u vinu, što se da primetiti po tome da će vino poprimiti oštar miris nalik na aceton. Ali, da li se vino ipak prirodno može pretvoriti u sirće? Dok je vinsko sirće prava stvar, boca vina se nikada ne pretvara u sirće koje bi želeli za konzumaciju.

Slađana Cvetković, savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi objašnjava kako od vina napraviti sirće:

–Sirće se može napraviti od crvenog vina kada se u vino doda sirćetna „majka“ da bi se stvorilo sirće. Ova „majka“ (Mycoderma aceti) je želatinozni disk koji se stvara na površini ukišeljenog vina, a sastoji se od celuloze i bakterija sirćetne kiseline koje pretvaraju alkohol u sirćetnu kiselinu uz pomoć kiseonika i vremena. Sirćetnu majku možemo naći i na dugo odstojalom vinskom ili  nepasterizovanom vinu koje je sadržavalo u sebi neprovrelog šećera ili alkohola, gde dobro vinsko sirće može odležavati i 10 do15 godina.

Sirće se, dodaje ona, takođe može napraviti od crvenog vina u koje se doda decilitar sirćeta i parče hrastovog drveta, ali ako se želi kvalitetniji proizvod umesto sirćeta može se dodati „kiseli kvasac“, kvasina.

–Ona se dobija kada se isceđeni sok iz grožđa  ostavi na tamnom i toplom mestu da se obavi fermentacija. Po završetku fermentacije tečnost se neko vreme odmori, a nakon toga dodavanjem u vino koristi za dobijanje visoko kvalitetnih sirćeta – precizira Cvetkovićka.

Inače, sirće se može dobiti i od belog vina samo boja naravno bude daleko slabija. Što duže sirće “sazreva”, to mu je bolji ukus, a ono može biti staro i po nekoliko godina.

J.B.