Reč stručnjaka: Kako da uzgajate i koristite bukovaču

U kruševačkim radnjama te na pijacama može se kupiti gljiva bukovača, koja je jestiva i izuzetno blagotvorno deluje na ljudski organizam.  Bukovača može biti samonikla u prirodi, ali se može i vrlo uspešno uzgajati

Savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Dragana Andrejić kaže da se bukovače mogu proizvoditi tokom cele godine na relativno malom prostoru, u kratkom ciklusu proizvodnje. 

– Za pripremanje hranjive podloge  za uzgajanje supstrata najčešće se upotrebljava slama žitarica, prostor mora imati stalnu temperaturu, dobro provetravanje i 12 -tosatno osvetljenje. Slama mora biti zdrava, zlatno – žute boje i potpuno suva. Može se dodavati i seno ili kukuruzovina. To je hranljiva podloga koja se usitni i steriliše polusatnim vrenjem, zatim hladi pre dodavanja micelijuma bukovače.  Na 100 kilograma tako pripremljenog supstrata dodaje se pet litara micelijuma koji se u slojevima smešta  u džakove sa izbušenim rupama promera jedan do dva centimetra – objašnjava ona. 

Džakovi se čuvaju u tamnoj prostoriji na temperaturi od 22 stepena. Nakon 3 nedelje se obezbeđuju uslovi za berbu uz stalno osvetljenje od 12 sati i vlažnost od 90 do 95 odsto. Pečurke rastu iz otvora po celoj površini džaka.

– Prilikom berbe se režu blizu same površine na kojoj izrastu. Posle 10 do 15 dana se pojave nove pečurke i tako u tri od pet ciklusa. Posle toga se smatra da je supstrat iscrpljen. Prva berba očekuje se nakon mesec dana. Obzirom da je moguće imati tri do pet berbi, u tri meseca se očekuje prinos koji će iznositi od 20 do 33 odsto težine vlažnog supstrata, a investicija se brzo vraća – napominje ona. 

Bukovača se na različite načine može koristiti u ishrani, može se pohovati, od nje se prave umak, paprikaš, čorbe, može da se peče na žaru, a možemo i da se zamrzne do momenta upotrebe.

– Svežu bukovaču treba oprati, a zatim prokuvati dva do pet minuta, u zavisnosti od količine. Pečurke potom treba ohladiti, pakovati u vrećice i zamrznuti. Da bi se očuvala njihova svetla boja na kilogram pečuraka se doda gram limontusa – objašnjava Dragana Andrejić. 

Ona podseća da su gljive nakon berbe podložne brzim promenama.

– Bukovača u svežem stanju prodaje se uglavnom iz papirne ambalaže, kutija sa pregradama ili u tacnama prekrivenim folijom. Plodovi bukovače posle iznošenja iz proizvodne prostorije mogu se čuvati najviše dva dana na sobnoj temperaturi bez gubitka kvaliteta i težine. Već posle toga gube od svežine i počinju da venu. Na temperaturi od dva do tri stepena mogu se čuvati  osam dana. Bukovače se mogu konzervisati sušenjem, zamrzavanjem, salamurenjem (soljenjem), mariniranjem (stavljanjem u sirće), stavljanjem u ulje, u limenke ili tegle uz termičku obradu – kaže ona.

Napominje da je bukovača dragocena kako za ishranu tako i kao pomoćno lekovito sredstvo za određene bolesti. 

– Da bi bukovača imala lekovito dejstvo treba da se korisiti svaki dan. Treba stimulisati njenu proizvodnju i potrošnju jer je vredna pažnje kako u zdravstvenom, tako i u ekonomskom smislu – savetuje ona.

J.B.