Reč stručnjaka: Kako da uzgajate i koristite bukovaču
Postavljeno: 24.05.2021
U kruševačkim radnjama te na pijacama može se kupiti gljiva bukovača, koja je jestiva i izuzetno blagotvorno deluje na ljudski organizam. Bukovača može biti samonikla u prirodi, ali se može i vrlo uspešno uzgajati
Savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Dragana Andrejić kaže da se bukovače mogu proizvoditi tokom cele godine na relativno malom prostoru, u kratkom ciklusu proizvodnje.
– Za pripremanje hranjive podloge za uzgajanje supstrata najčešće se upotrebljava slama žitarica, prostor mora imati stalnu temperaturu, dobro provetravanje i 12 -tosatno osvetljenje. Slama mora biti zdrava, zlatno – žute boje i potpuno suva. Može se dodavati i seno ili kukuruzovina. To je hranljiva podloga koja se usitni i steriliše polusatnim vrenjem, zatim hladi pre dodavanja micelijuma bukovače. Na 100 kilograma tako pripremljenog supstrata dodaje se pet litara micelijuma koji se u slojevima smešta u džakove sa izbušenim rupama promera jedan do dva centimetra – objašnjava ona.
Džakovi se čuvaju u tamnoj prostoriji na temperaturi od 22 stepena. Nakon 3 nedelje se obezbeđuju uslovi za berbu uz stalno osvetljenje od 12 sati i vlažnost od 90 do 95 odsto. Pečurke rastu iz otvora po celoj površini džaka.
– Prilikom berbe se režu blizu same površine na kojoj izrastu. Posle 10 do 15 dana se pojave nove pečurke i tako u tri od pet ciklusa. Posle toga se smatra da je supstrat iscrpljen. Prva berba očekuje se nakon mesec dana. Obzirom da je moguće imati tri do pet berbi, u tri meseca se očekuje prinos koji će iznositi od 20 do 33 odsto težine vlažnog supstrata, a investicija se brzo vraća – napominje ona.
Bukovača se na različite načine može koristiti u ishrani, može se pohovati, od nje se prave umak, paprikaš, čorbe, može da se peče na žaru, a možemo i da se zamrzne do momenta upotrebe.
– Svežu bukovaču treba oprati, a zatim prokuvati dva do pet minuta, u zavisnosti od količine. Pečurke potom treba ohladiti, pakovati u vrećice i zamrznuti. Da bi se očuvala njihova svetla boja na kilogram pečuraka se doda gram limontusa – objašnjava Dragana Andrejić.
Ona podseća da su gljive nakon berbe podložne brzim promenama.
– Bukovača u svežem stanju prodaje se uglavnom iz papirne ambalaže, kutija sa pregradama ili u tacnama prekrivenim folijom. Plodovi bukovače posle iznošenja iz proizvodne prostorije mogu se čuvati najviše dva dana na sobnoj temperaturi bez gubitka kvaliteta i težine. Već posle toga gube od svežine i počinju da venu. Na temperaturi od dva do tri stepena mogu se čuvati osam dana. Bukovače se mogu konzervisati sušenjem, zamrzavanjem, salamurenjem (soljenjem), mariniranjem (stavljanjem u sirće), stavljanjem u ulje, u limenke ili tegle uz termičku obradu – kaže ona.
Napominje da je bukovača dragocena kako za ishranu tako i kao pomoćno lekovito sredstvo za određene bolesti.
– Da bi bukovača imala lekovito dejstvo treba da se korisiti svaki dan. Treba stimulisati njenu proizvodnju i potrošnju jer je vredna pažnje kako u zdravstvenom, tako i u ekonomskom smislu – savetuje ona.
J.B.
Bukovača je izuzetno cenjena zbog visokog sadržaja proteina te je dobra zamena za meso. Zbog niske kaloričnosti i malog udela masnoća idealna je dijetetska namirnica. Sadrži sve esencijalne amniokiseline te vitamine: B1, B2, B5, B6, B7, vitamin P i mnoge minerale, jod, selen, natrijum, kalijum, cink,fosfor, gvožđe. Pored toga sadrži hlorofil koji ubrzava regeneraciju ćelija, vlakna cerealija koja vezuju i izbacuju iz organizma sve nagomilane štetne materije. Proteini iz bukovače su po svom sastavu vrlo slični životinjskim, a sadrži veliki procenat ugljenih hidrata i samo oko četiri odsto masti. Glavni nosioci lekovitosti kod pečuraka su složeni šećeri – polisaharidi. Među njima, najvažniji je Beta 1,3/1-6-glukan, koji se nalazi i u bukovači. On pomaže snižavanju nivoa holesterola i triglicerida u serumu, može pomoći onima koji imaju kardiovaskularne probleme, a poznata je antitumorna aktivnost ovog Beta – glukana u gljivi bukovači. U Kini se koristi za ublažavanje bolova i relaksaciju mišića. Pored toga, upotrebljava se u lečenju lumbaga, ukočenosti ekstremiteta i tetiva te za lečenje loše cirkulacije. Preporučena doza za lečenje je tri do šest grama suve bukovače dnevno.