Reč stručnjaka: Kako da uzgajate i koristite bukovaču

Postavljeno: 24.05.2021

U kruševačkim radnjama te na pijacama može se kupiti gljiva bukovača, koja je jestiva i izuzetno blagotvorno deluje na ljudski organizam.  Bukovača može biti samonikla u prirodi, ali se može i vrlo uspešno uzgajati

Savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Dragana Andrejić kaže da se bukovače mogu proizvoditi tokom cele godine na relativno malom prostoru, u kratkom ciklusu proizvodnje. 

Za pripremanje hranjive podloge  za uzgajanje supstrata najčešće se upotrebljava slama žitarica, prostor mora imati stalnu temperaturu, dobro provetravanje i 12 -tosatno osvetljenje. Slama mora biti zdrava, zlatno – žute boje i potpuno suva. Može se dodavati i seno ili kukuruzovina. To je hranljiva podloga koja se usitni i steriliše polusatnim vrenjem, zatim hladi pre dodavanja micelijuma bukovače.  Na 100 kilograma tako pripremljenog supstrata dodaje se pet litara micelijuma koji se u slojevima smešta  u džakove sa izbušenim rupama promera jedan do dva centimetra – objašnjava ona. 

Džakovi se čuvaju u tamnoj prostoriji na temperaturi od 22 stepena. Nakon 3 nedelje se obezbeđuju uslovi za berbu uz stalno osvetljenje od 12 sati i vlažnost od 90 do 95 odsto. Pečurke rastu iz otvora po celoj površini džaka.

Prilikom berbe se režu blizu same površine na kojoj izrastu. Posle 10 do 15 dana se pojave nove pečurke i tako u tri od pet ciklusa. Posle toga se smatra da je supstrat iscrpljen. Prva berba očekuje se nakon mesec dana. Obzirom da je moguće imati tri do pet berbi, u tri meseca se očekuje prinos koji će iznositi od 20 do 33 odsto težine vlažnog supstrata, a investicija se brzo vraća – napominje ona. 

Bukovača se na različite načine može koristiti u ishrani, može se pohovati, od nje se prave umak, paprikaš, čorbe, može da se peče na žaru, a možemo i da se zamrzne do momenta upotrebe.

Svežu bukovaču treba oprati, a zatim prokuvati dva do pet minuta, u zavisnosti od količine. Pečurke potom treba ohladiti, pakovati u vrećice i zamrznuti. Da bi se očuvala njihova svetla boja na kilogram pečuraka se doda gram limontusa – objašnjava Dragana Andrejić. 

Ona podseća da su gljive nakon berbe podložne brzim promenama.

Bukovača u svežem stanju prodaje se uglavnom iz papirne ambalaže, kutija sa pregradama ili u tacnama prekrivenim folijom. Plodovi bukovače posle iznošenja iz proizvodne prostorije mogu se čuvati najviše dva dana na sobnoj temperaturi bez gubitka kvaliteta i težine. Već posle toga gube od svežine i počinju da venu. Na temperaturi od dva do tri stepena mogu se čuvati  osam dana. Bukovače se mogu konzervisati sušenjem, zamrzavanjem, salamurenjem (soljenjem), mariniranjem (stavljanjem u sirće), stavljanjem u ulje, u limenke ili tegle uz termičku obradu – kaže ona.

Napominje da je bukovača dragocena kako za ishranu tako i kao pomoćno lekovito sredstvo za određene bolesti. 

Da bi bukovača imala lekovito dejstvo treba da se korisiti svaki dan. Treba stimulisati njenu proizvodnju i potrošnju jer je vredna pažnje kako u zdravstvenom, tako i u ekonomskom smislu – savetuje ona.

J.B. 

O bukovači

Bukovača je izuzetno cenjena zbog visokog sadržaja proteina te je  dobra zamena za meso. Zbog  niske kaloričnosti i malog udela masnoća idealna je dijetetska namirnica.  Sadrži sve esencijalne amniokiseline te vitamine: B1, B2, B5, B6, B7, vitamin P i mnoge minerale, jod, selen, natrijum, kalijum, cink,fosfor, gvožđe. Pored toga sadrži hlorofil koji ubrzava regeneraciju ćelija, vlakna cerealija koja vezuju i izbacuju iz organizma sve nagomilane štetne materije. Proteini iz bukovače su po svom sastavu vrlo slični životinjskim, a sadrži veliki procenat ugljenih hidrata i samo oko četiri odsto masti. Glavni nosioci lekovitosti kod pečuraka su složeni šećeri – polisaharidi. Među njima, najvažniji je Beta 1,3/1-6-glukan, koji se nalazi i u bukovači. On pomaže snižavanju nivoa holesterola i triglicerida u serumu, može pomoći onima koji imaju kardiovaskularne probleme, a poznata je antitumorna aktivnost ovog Beta – glukana u gljivi bukovači. U Kini se koristi za ublažavanje bolova i relaksaciju mišića. Pored toga, upotrebljava se u lečenju lumbaga, ukočenosti ekstremiteta i tetiva te za lečenje loše cirkulacije. Preporučena doza za lečenje je tri do šest grama suve bukovače dnevno.

Ostale vesti

back-to-top