Reč stručnjaka: Domaće i odomaćene sorte jabuka

Jabuka je tradicionalna voćna vrsta koja se od davnina gaji kod nas. Stabla jabuka vekovima su predstavljala porodična stabla oko kojih su se okupljale porodice. Plodovi domaćih sorti jabuke bili su takoreći organski proizvedeni, zdravi i kvalitetni, proizvedeni sa minimum prskanja. Ove sorte gajene su po principu slobodnog porasta bez mnogo uticaja na oblik krune. Prečnik krune kretao se 10 metara i više. Opstanku ovih sorti doprinela je u mnogome rasprostranjenost pojedinačnih stabala i manjih zasada gde su uslovi za razvitak patogena smanjeni na minimum u odnosu na proizvodne zasade sa gustim sklopom.

Šumatovka
Obilato rađa, prirodno je otporna na čađavu krastavost. Ima nešto manji plod, prosečno 80 grama. Plodovi sazrevaju krajem oktobra, kiselkasto slatkog ukusa i prijatne arome. Odlikuje je jako deblo sa snažnim granama. Cveta srednje rano, kasnije prorodi oko 5 godine, a u punoj rodnosti daje rod od 500-800 kilograma po stablu.

Budimka
Stara domaća sorta rasprostranjena najviše u brdsko planinskim područijima na plodnim i umereno vlažnim zemljištima. Odlikuje je visoka otpornost prema bolestima i mogućnost dugog čuvanja. Zbog svog genetskog sastava koji omogućava proizvodnju bez primene agro i pomo tehnike stavlja je na prvo mesto od svih odomaćenih sorata jabuka. Plodovi su srednje krupni zelenkasto žućkaste boje koja prelazi na pojedinim mestima u bledo ružičastu. Prosečan prinos po stablu kreće se od 200-300 kilograma. Poželjno je prisustvo oprašivača.

Kolačara
Odomaćena sorta nepoznatog porekla koju odlikuje velika bujnost i osetljivost na čađavu krastavost. Cveta srednje rano, rodnost joj je neujednačena. Plodovi su pljosnatog, po malo nepravilnog oblika, kiselkastog ukusa, sazrevaju krajem oktobra a stajanjem postaju ukusniji. Pogodna je kako za industrijsku preradu tako i za stonu upotrebu.

Pored pomenutih sorti postoji i niz drugih domaćih i odomaćenih sorata jabuka koje se u mnogo manjoj meri gaje na okućnicama i manjim zasadima kao što su Kožara, Đula, Zebičanka, Krstovača, Šerbetka, Tetovka i dr.

Radomir Bušatović, dipl.inž.
savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo
PSSS Kruševac

Photo: Pixabay