Evropa u mom dvoristu I

PROMENE

Piše: Nenad Krstić

Od kada pamtim, a to već nije kratko, stalno prolazimo kroz neke stabilizacije, transformacije, demokratizacije, tranzicije, privatizacije…neprestano prolazimo kroz promene, da bi nam navodno bilo bolje, promena nikada više, a narod živi nikada gore. Dotle je došlo da je danas sve veći broj jugonostalgičara koji su uvereni da nam je bilo bolje za vreme Tita!

Mnogo toga smo probali, ali izgleda da bi bilo bolje da nismo. Šta su nam dobro donele sve te “cije“? Bavili smo se ratovima u kojima nismo učestvovali, prodavali smo firme da bi ih potom zatvarali, osvajali smo slobodu koju nismo dočekali i menjali smo stare vođe da bi postavili nove.

Pre samo dvadeset godina neke od najvećih svetskih kompanija nisu ni postojale, a internet i mobilna telefonija su tek počeli da osvajaju svet. Svet se dramatično brzo menja a moćni svetski političari su nam uveli sankcije očekujući da počnemo da se   menjamo i uklapamo u naše okruženje. Možda bi bilo bolje da su nam poslali neke novce da naš narod malo putuje i da vidi kako se živi “preko“. Ovako, ostasmo izolovani i vrlo malo razumemo svet oko nas.

Sada imamo novu mantru, evropske integracije. Malo je danas političara koji smeju nešto da kažu protiv nje. Začuđeno gledamo kako nekadašnji evroskeptici i evrofobi dobijaju nagrade kao “najevropljani“. Svima su puna usta Evrope a retko gde možemo da pročitamo šta će nam doneti ta Evropa, šta ćemo smeti a šta ne, koliko će nam te evropske integracije promeniti živote?

Uveren sam da je najveća vrednost evropskih integracija u tome što će nas ta Evropa naterati da se menjamo na bolje, kada već ne umemo da se sami snalazimo u promenama koje smo često sami osmišljavali jer, podrazumeva se, mi sve najbolje znamo. Hvalimo se da smo još u srednjem veku koristili kašike i vuljuške a danas jedemo nešto, ako imamo šta. Neka nam kažu šta treba da radimo, kada već ne znamo sami, da bi nam zemlja zaličila na neko bolje mesto za življenje odakle mladi neće da beže navrat-nanos pošto ovde ne vide svoju perspektivu i neće da se prilagođavaju nečemu što očigledno nije dobro. Možda te integracije i ne budu tako loše…