Problem napuštenih pasa u Kruševcu i značaj odgovornog vlasništva

Iako u Kruševcu trenutno nema većih problema sa psima lutalicama, u JKP-u ističu da je broj napuštenih pasa poslednjih godina u porastu. Ekipa Zoohigijenske službe ovog javnog preduzeća uhvati i zbrine u gradsko prihvatilište preko 500 pasa na godišnjem nivou. Sa druge strane, iz ORPAK-a, kao nevladinog udruženja, navode da je glavni problem manjak edukacije i nekažnjavanje neodgovornih vlasnika od strane nadležnih

Piše: Nikola Lazić

Organizacija za prava i zaštitu životinja Kruševac (ORPAK) pre svega ističe da termin lutalica podrazumeva vlasničke pse koji izlaze i šetaju, te se nakon nekog vremena vraćaju kući, dok su napušteni psi oni koji su odbačeni.

– Što se tiče napuštenih pasa, dosta ima manje u odnosu na pre pet godina. Istakla bih da to nije samo zasluga Zoohigijene, već i naše organizacije, pošto masovno skupljamo, sterilišemo, kastriramo, a većinu i udomljavamo. Takođe, dosta su se aktivirali i građani kao aktivisti koji samoinicijativno to rade – navela je Lela Bucek, predsednica ORPAK-a.

Psi koji mogu da se vide kako lutaju gradom, uglavnom su vlasnički psi koji šetaju kada je neka kuja u teranju, pa se posle par dana vrate sami kući. Lela Bucek navodi da je zbog toga njena organizacija uputila inicijativu Gradu da se krene sa CNR programom i popisom kućnih ljubimaca na teritoriji Kruševca.

– Dešava se da bude primećeno par čopora na Slobodištu ili kod Aerodroma, ali opet nagoveštavam da su to uglavnom vlasnički psi koji se vrlo brzo vrate. Pošto smo ponovo potpisali ugovor sa Brižit Bardo fondacijom, hoćemo ponovo da pokrenemo akciju za besplatnu sterilizaciju i kastriranje. Tačnije, želimo da sterilišemo i kastriramo ženke i mužijake u romskim naseljima, jer nažalost veći deo problema u samom centru dolazi od njihovih pasa.

Iz Zoohigijene JKP-a ističu da se broj intervencija menja iz dana u dan, te da građani svakodnevno prijavljuju prisustvo napuštenih pasa, kako u gradu, tako i u selu. Navode da njihova ekipa u proseku za jednu smenu obiđe oko desetak lokacija.

– Ukoliko dobijemo prijavu da se na nekoj lokaciji nalazi agresivan pas, ekipa odmah izlazi na teren. Prioriteti su škole, vrtići, bolnica i centar grada – navela je Ana Krsmanović, rukovodilac Zoohigijenske službe.

Ana Krsmanović, rukovodilac Zoohigijenske službe JKP-a

Krsmanovićka je takođe istakla da kuje prave veliki problem, ali je dodala da se njihova ekipa na terenu maksimalno trudi da ih uhvati, kako se ne bi pravili čopori:

– Građani kad vide čopor odmah zovu Zoohigijensku službu, jer nije prijatno proći pored većeg broja psa. Broj napušenih pasa se iz godine u godinu povećava. Preko 500 pasa naša ekipa uhvati godišnje i zbrine u prihvatilištu.

Iz Zoohigijene navode da trenutno ne postoji dugoročna strategija što se tiče smanjenja broja pasa lutalica, ali dodaju da lokalna samouprava ima u planu da donese odluku koja će se ticati primene CNR programa.

Inače, CNR program („uhvati–steriliši–pusti“) podrazumeva hvatanje napuštenih životinja, njihovu sterilizaciju i vakcinaciju, nakon čega se vraćaju na lokaciju gde su pronađene.

Na internetu već nekoliko nedelja kruži onlajn peticija koju je potpisalo preko 750 građana u kojoj se traži hitna reakcija institucija zbog, kako se tvrdi, ugrožene dobrobiti pasa u azilu u Kruševcu.

Ipak, iz ORPAK-a, JKP-a, kao i iz kruševačke Veterinarske stanice, dobili smo jedinstven odgovor – takve tvrdnje nisu istinite.

– Tu peticiju je pokrenulo nekoliko osoba koje su spašavale najugroženije pse, ali nikada nisu ušle u gradsko prihvatilište, čak nisu iz Kruševca. Pozivala sam ih da dođu i lično se uvere u uslove, čak sam predlagala da napravimo i javni prenos njihove posete, ali se niko nije pojavio. Od oko tri stotine pasa u prihvatilištu, dvadesetak je bolesno ili u lošijem stanju, što je, u odnosu na ukupan broj, mali procenat. Radnici se trude, a u prihvatilište se ulaže i od strane Grada, ali i nas kao nevladinog sektora. Peticija je nastala na osnovu pojedinačnih slučajeva bolesnih ili povređenih pasa, ali u njoj ima netačnih navoda. ORPAK, na primer, pomaže u lečenju dela životinja u prihvatilištu, pa se preko nas tamo mesečno leči između pet i deset pasa – istakla je Lela Bucek.

Predsednica ORPAK-a navela je da ovo udruženje ima dogovor sa Zoohigijenskom službom da se za pse koji u prihvatilište stignu u najtežem stanju – bolesni ili povređeni – odmah objavljuje apel udruženjima, aktivistima i građanima kako bi im se što pre obezbedila privremena nega. Kako je istakla, takvi psi imaju veće šanse za oporavak u kućnim uslovima, dok je u prihvatilištu, u kojem boravi oko 300 pasa, radnicima teško da se u dovoljnoj meri posvete svakom pojedinačnom slučaju.

– Jedinu zamerku koju imamo što se tiče gradskog prihvatilišta, jeste da ima više pasa nego što smatramo da postoji kapacitet. Po nama, da bi psi mogli da se oporavljaju i koliko toliko žive normalno dok ne odu u novi dom, prihvatilište bi trebalo da broji oko 150 do 200, a ne 300 pasa.

Zoohigijena je, povodom pomenute peticije, odgovorila da je trenutno stanje u prihvatilištu zadovoljavajuće, uz napomenu da uvek ima prostora za poboljšanje.

– Mi se maksimalno trudimo da se stanje poboljša. Najlakše je pisati na društvenim mrežama. Bilo bi lepo kada bi te osobe koje su potpisale peticiju došle i provele jedan radni dan kod nas. Ovim putem pozivamo sve koji pišu loše o prihvatilištu i našim radnicima da dođu, vide kako izgleda rad u prihvatilištu ili da prošetaju nekog psa i poigraju se sa njim.

Ana Krsmanović dodaje da je u prihvatilištu trenutno smešteno 317 pasa i da kapacitet nije u potpunosti popunjen, te da je prema njenim tvrdnjama, maksimalan broj mesta predviđen za 350 pasa.

– U Zoohigijenskoj službi je zaposleno 13 radnika, od toga petoro radi u prihvatilištu, troje na terenu, četiri radnika je zaduženo za administrativne, tehničke i operativne poslove, dok je jedna osoba zadužena za higijenu prostorija za radnike. Za sada, petoro radnika uspeva da postigne sve oko pasa, ali se možda njihov broj u budućnosti promeni. Napomenula bih da svi radnici koji rade sa psima imaju položenu obuku o dobrobiti životinja.

Krsmanović ističe da se broj udomljavanja pasa povećava iz godine u godinu, ali navodi da pse najčešće udomljavaju građani iz drugih delova Srbije, dok je interesovanje u Kruševcu i Rasinskom okrugu manje. Prema njihovim podacima, broj udomljavanja raste – tokom 2023. godine udomljeno je 175 pasa, godinu dana kasnije 265, dok je u 2025. godini novi dom pronašlo 340 pasa.

Sa druge strane, ORPAK je registrovan na kućnoj adresi njene predsednice gde se i nalazi prihvatilište u kome trenutno borave 32 psa i 28 maca. Mačke imaju zasebnu kuću i volijeru, psi imaju svoja dva šetališta i bokseve i kao stacionar zatvorenog tipa – kuću sa kupatilom.

– Najveći problem je što nas građani pozivaju da preuzmemo štence, iako već skoro 15 godina nudimo besplatne sterilizacije i kastracije i stalno apelujemo na odgovorno vlasništvo. Samo od početka godine imala sam više od 70 poziva građana koji su želeli da nam predaju štence. To nas dovodi do pitanja edukacije i nekažnjavanja neodgovornih vlasnika. Mnogi i dalje smatraju da smo mi dužni da preuzmemo štence, kao i sve povređene i bolesne životinje koje se pojave u Kruševcu. Mi uvek nastojimo da se organizujemo i prikupimo novac za lečenje takvih životinja, ali, nažalost, nemamo smeštajne kapacitete za sve – kaže Lela Bucek, navodeći da je to najveći problem sa kojim se ORPAK suočava.

Lela Bucek, predsednica ORPAK-a

Da napušteni psi predstavljaju problem i sa ekonomskog aspekta, pokazuje podatak da Javno komunalno preduzeće na godišnjem nivou isplaćuje oko tri miliona dinara na ime odštete zbog ujeda napuštenih pasa.

Ana Krsmanović ističe da Grad Kruševac na godišnjem nivou izdvaja značajna sredstva za humano hvatanje i zbrinjavanje napuštenih pasa na teritoriji grada.

– Grad Kruševac godišnje izdvaja značajna sredstva za zoohigijenu. Za humano hvatanje i zbrinjavanje pasa opredeljeno je 13 miliona dinara, za troškove hrane oko šest miliona, za uklanjanje leševa životinja oko tri miliona, dok se za opremu (hranilice, povodce, pojilice, kaveze i popravke) izdvaja oko milion dinara, u zavisnosti od potreba. Deo budžeta namenjen je i troškovima naknade štete zbog ujeda pasa, mehanizaciji i vozilima, kao i pratećim troškovima, za šta se na godišnjem nivou izdvaja oko devet miliona dinara.

Edukacija građana o odgovornom vlasništvu je ključna, ističe Lela Bucek iz ORPAK-a, navodeći da je potrebno da Gradska uprava pokrene inicijativu sa Zoohigijenskom službom i nekim udruženjem povodom održavanja radionica u prihvatilištu i u centru grada.

– Pre nekoliko godina smo vršili edukaciju po obdaništima, osnovnim i srednjim školama, ali sada smo što se tiče ljudstva na minimumu, tako da ne možemo to da postignemo. Pretprošle godine smo delili flajere i male knjižice o odgovornom vlasištvu koje nam je dalo Ministarstvo poljoprivrede, ali to je bilo samo te godine. Trebalo bi najviše da se uključe mediji, zatim mi sa tim radionicama, pa onda i ostali, jer je edukacija u Kruševcu baš na minimalnom nivou.

Pored nedovoljnog znanja o odgovornom vlasništvu, predsednica ORPAK-a navodi i kažnjavanje od strane nadležnih kao važnu stavku u rešavanju problema.

– I kada imamo validne dokaze – snimke i fotografije koji ukazuju na neodgovorno vlasništvo i napuštanje životinja – takvi slučajevi često ne budu sankcionisani u skladu sa zakonom, pa vlasnici prođu nekažnjeno. Kada bi nekoliko njih bilo kažnjeno, i to strožijim novčanim kaznama, verujem da bi se građani ozbiljnije zamislili i da bi se ovakve situacije ređe dešavale, jer ljudi ne bi tako lako rešili da psa ili mačku ostave na ulici.

Ana Krsmanović iz JKP-a smatra da je problem napuštenih pasa rešiv, a da prvi korak predstavlja obavezno obeležavanje vlasničkih pasa i njihova sterilizacija.

– Nadamo se da će nakon usvajanja CNR programa broj napušenih pasa biti manji na ulici. Svi napušteni psi su vlasnički, samo što 90 odsto njih nije obeleženo mikročipom. Nažalost, u poslednje vreme sve je manje ljudi sa empatijom. Pas nije igračka, kao što mnogi misle. On je kao član porodice, koji traži pažnju i ljubav.

Otvoren javni poziv za Gnezdo FEST 2026.