Priprema zemljišta za podizanje zasada voća ili vinove loze

Zbog velike suše i nedostatka vlage u zemljištu tokom leta mnogi poljoprivredni proizvođači nisu uspeli adekvatno da pripreme zemljište za podizanje novih zasada voća. Zbog toga su odložili vreme sadnje

Jesenji period je namenjen za obradu i pripremu zemljišta i podizanje novih zasada voća i vinove loze. Priprema zemljišta za podizanje zasada voća radi se sa ciljem da se stvore povoljni uslovi za prijem, porast, razvoj i plodonošenje stabala u dužem vremenskom periodu. Uređenje zemljišta za podizanje zasada obavezno mora da obuhvati regulacione radove, agromelioraciju zemljišta, rigolovanje i podrivanje, površinsku pripremu zemljišta za gajenje i organizaciju zemljišne teritorije.Voćnjak se može podizati na zemljištu koje je ranije bilo obrađivano i na kojem su gajene razne ratarske kulture ili na zemljištu koje nije obrađivano (šikara, šuma, livada i pašnjak), kao i na zemljištu gde su gajene voćke. Za podizanje voćnjaka najbolja je mrvičasta struktura zemljišta. Zemljište koje je ranije bilo pod šumom treba iskrčiti i što bolje očistiti od žila koje, ako ostanu, predstavljaju izvor truležnice koja može zaraziti koren voćaka.

– Za podizanje zasada voća poželjno je uraditi jesenje oranje. Ako je parcela pod niskom vegetacijom i šumom neophodno je da se dublje uradi obrada- krčenje niskog rastinja, drveća, grana i vađenja korenovog sistema kako ne bi žile ostale u zemljištu. Kako će to da se odradi zavisi od samog lokaliteta i od voćne vrste ili vinove loze. Neophodno je da se rigolovanje zemljišta uradi na nekih 70 do 80 santimetara za voćne vrste, a za vinovu lozu na nekim lokalitetima ide i do metar. To se radi teškom mehanizacijom (rigolerama) kako bi se zemljište očistilo, da ne bi ostale žile koje će kasnije da trule i prave problem gajenoj kulturi. Za pripremu zemljišta za podizanje novih zasada potrebno je sačekati malo da dođe do naleganja zemljišta i onda parcele obraditi setvospremačima, odnosno drljačama ili motokultivatorima (frezama). To se radi kada se zemljište malo slegne, a postoji dovoljna količina vlage u zemljištu, kako ne bi došlo do isušivanja samog sloja jer mehanizacija neće moći da uradi ništa (ukoliko je zemljište previše vlažno ili suvo)- izjavio je za naš list savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Kruševac Milan Petrović.

Kako navodi naš sagovornik u ovom vremenskom periodu, zavisno od količine padavina, neophodno je da se odradi priprema zemljišta, jer usled niskih zimskih temperatura i mrazeva dolazi do cepanja zemljišta i izmrzavanja. Pre podizanja voćnjaka, meliorativnim merama treba popraviti strukturu zemljišta. Ako se sađenje voćaka planira u jesen, zemljište treba rigolovati kasno u proleće ili u toku leta, kako bi letnje vrućine i jesenje kiše usitnile zemlju. Za prolećno sađenje rigolovanje se izvodi u jesen ili zimi, kako bi se zemljište pod uticajem zimskih mrazeva usitnilo. Mnogo je bolje da se rigolovanje izvrši što ranije, nego neposredno pred sađenje jer se u tom slučaju zemlja ne može slegnuti, pa bi kasnije sleganje izazvalo povlačenje posađenih sadnica u dublje slojeve.

– Ovo je idealan trenutak da se to odradi, kako bi se tokom sadnje stvorio što bolji vodno- vazdušni režim za kasniju sadnju i obradu. Prvo se teren očisti rigolerima (na težim terenima radi se buldožerima na dubini od 60 do 80 metara, a negde i do metar). Nakon toga se radi rigolovanje (freziranje) parcela. Zavisno od količine padavina i toga koliko će intenzivni mrazevi biti, rigolovanje se može raditi i dva puta, kako bi se zemljište što bolje isitnilo i pripremilo. Neophodno je i da se sve žile izvade iz zemljišta, kako se ne bi prilikom njegovog truljenja pojavio neki virus ili patogene (klice) koji će uticati na sav korenov sistem gajene voćne vrste ili vinove loze- navodi Petrović.

Na proleće se vrši obeležavanje gde će se zasad voćne vrste ili vinove loze podignuti, kako bi moglo lakše da se radi razmeravanje i priprema za sadnju.

– Kod voćnih vrsta i vinove loze je nakon podizanja zasada neophodno primeniti agrotehničke mere, kako bi upotreba mehanizacije prilikom zaštite zasada i berbe mogla što efikasnije da se izvodi-

Poruka našeg sagovornika poljoprivrednicima je da voće sade s’ jeseni, a vinova loza može da se sadi i na proleće.

O. Milićević