Prinos žitarica ove godine na nivou proseka

Žetva ječma i pšenice ove godine na području Rasinskog okruga počeće nešto ranije, krajem juna. Žetvene površine znatno su smanjene zbog nepovoljnih vremenskih uslova u oktobru, tako da je setva obavljena van optimalnog roka, u novembru.

– Prema našim podacima ozima pšenica posejana je na više od 3.500 hektara, a sva ostala žita na ukupno 400 hektara. Uslovi su bili povoljni u periodu posle setve tako da je nicanje bilo dobro, kao i gustina useva. U zimskom periodu temperature su bile viših prosečnih vrednosti, tako da biljke praktično nisu ni prošle period jarovizacije. Prolećno vreme bilo je dosta promenljivo, imalo smo više prosečne dnevne temperature, a bilo je i veće količine padavina. Naši poljoprivredni proizvođači na kraju zime obavili su prihranu azotnim đubrivima koje je neophodno za ostvarivanje dobrih i visokih prinosa, tako da je razvoj biljaka bio normalan u prolećnom delu vegetacije- rekla je za naš portal Radojka Nikolić iz PSSS Kruševac.

Poljoprivrednici koji su posejali veće površine značajne za njihovo gazdinstvo, obavili su zaštitu od bolesti, štetočina i korova po savetima struke. Posebno je bila bitna zaštita u periodu cvetanja pšenice u maju, kako bi se zaštitio klas od bolesti i prinos bio zadovoljavajući.

– Po našim procenama, prvo će početi žetva ječma koji je trenutno u voštanoj fazi zrenja. Visoke temperature koje se najavljuju u narednom periodu svakako ubrzavaju sazrevanje ječma i pšenice, pa se početak žetve očekuje oko 20. juna, nešto ranije nego što je uobičajeno za naše područje. Svakako će poljoprivrednici, po obilasku svojih parcela sami doneti odluku o početku žetve jer zrno treba da bude u punoj zrelosti kako bi se ona obavila – ističe Nikolić.

Žetva pšenice očekuje se početkom jula, a za ranije sorte krajem juna, u zavisnosti od temperatura. Očekuje se prinos od 4 do 4,5 tone po hektaru. Tamo gde su primenjene sve agrotehničke mere prinos pšenice ići će i preko 5 tona po hektaru, što je zadovoljavajući prinos. Naši poljoprivrednici pšenicu uglavnom koriste za stočarsku proizvodnju, koja se melje zajedno sa ječmom i ovasom, za potrebe domaćinstva i za pripremanje koncentracionih hraniva za stoku.

Kukuruz je na području Rasinskog okruga, po procenama PSSS Kruševac, posejan na oko 40.000 hektara u optimalnom roku. Setva kukuruza i ostalih jarih kultura koje se manje gaje kod nas, kao što su suncokret i soja, završena je do kraja aprila i u prvoj dekadi maja.

– Naši poljoprivrednici biraju hibride kukuruza za berbu u klipu, zrnu i za siliranje. Seju se uglavnom hibridi koji su specijalno namenjeni za pripremanje silaže, kako bi imali dovoljno kvalitetnih hraniva za stoku. Uslovi za nicanje su bili uglavnom dobri. Sa većim količinama padavina došli su problemi sa korovima, pa su korišćeni uglavnom herbicidi posle setve, a pre nicanja, da bi se u početnim fazama razvoja biljka zaštitila od korova. Nakon toga rađena je korektivna primena, tako da tu nije bilo većih problema – kaže Nikolić.

Kukuruz je trenutno u fazi intenzivnog porasta, u zemlji ima dovoljno vlage i sada je potrebno da dani budu sunčani i topli da bi se on dobro razvijao.

– Veliki problem bio je sa prvim otkosom lucerke, koji je kasnio. Čekao se maj da bi se dobila veća vegetativna masa, međutim svakodnevne padavine i nedostatak toplih i sunčanih dana doveo je do toga da poljoprivrednici nisu bili u mogućnosti da završe sa otkosom lucerke na vreme. Mnogi proizvođači su radili pripremu senaže od lucerke ali ove godine nije svuda bilo uslova za to. Ukoliko je seno više dana na parcelama kislo onda je dolazilo do smanjenja kvaliteta i opadanja lišća, tako da je taj prvi otkos koji bi trebalo da je najkvalitetniji, ove godine sigurno lošijeg kvaliteta. Nadamo se da će drugi otkos da bude bolji – zaključuje Nikolić.

Lucerka ima veliku vegetativnu masu i potrebno je par sunčanih dana za sušenje nakon otkosa da bi kasnije mogla lakše da se spakuje i čuva na promajnim mestima.

O. Milićević