Priča o Božiću: Dan Hristovog rođenja – praznik radosti i blaženstva
Postavljeno: 07.01.2022
U srpskom narodu proslavljanje Božića predstavlja usklađen spoj crkvenih, liturgijskih i folklornih običaja, koji svojom raznovrsnošću daju posebnu lepotu ovim svečarskim danima. “Hristos se rodi“ je vekovni pozdrav u kome je sadržana suština hrišćanstva, radost spasenja i uzajamne ljubavi, kao i vekovno tkanje srpske tradicije, neraskidivo povezane sa pravoslavnom verom
Božić je dan kada se hrišćanski vernici prisećaju čudesne noći kada se u jaslama vitlejemske pećine, daleko od sjaja i raskoši, rodio Bogočovek, prvi u istoriji koji je ljudima doneo spasenje i put u večni život.
Srpska pravoslavna crkva i ostale sestrinske pravoslavne crkve uče svoje vernike da prisećajući se dolaska bogočoveka, prizovu u svoja srca strpljenje, mir i ljubav prema svim ljudima.
Božić je, kako nas uče sveti starci i bogoslovi našeg vremena, jedinstveni kosmički trenutak – momenat susreta ovozemaljskog sveta i Večnog života. Dolazak na svet Hrista Spasitelja, označio je i dolazak sasvim nove ere ljudske civilizacije. Magične vitlejemske noći svet se spasao propasti i zakoračio ka sopstvenom izbavljenju.
Veličina ovog događaja je u tome što je Bog postao čovek, kako bi saopštio tajnu o spasenju i životu u večnosti. Ovaj potez jedinstven je u mnoštvu religija i verskih učenja. To je, uz Vaskrsenje, i ključ trajanja hrišćanstva, koje nam više od dve hiljade godina saopštava svoju istinu.
Srpski narod voli energiju Božića. Za razliku od ostalih naroda, glavno obeležje praznika kod nas nije euforija, trošenje i spektakl, već sasvim suprotno – smirenje, okupljanje i molitveno proslavljanje u znaku završetka posta i primanje Svete tajne pričesti. Uprkos ostacima paganske tradicije, koje se naš narod do danas nije sasvim oslobodio, u krajevima u kojima žive naši sunarodnici Božić je jedan od simbola pravoslavnog hrišćanstva.
Otud su i reči velikog srpskog vladike Petra Drugog Petrovića Njegoša: „Nema dana bez očinjeg vida, niti prave slave bez Božića“.
A kako je Isus rođen u jaslama, među čobanima zaklonjenim svodom pećine, upravo delić takve atmosfere na Božić krasi i svaki srpski pravoslavni dom. Srpski narod ovaj dan provodi u porodičnim okupljanjima oko badnjaka, u duhu zdravica, sloge i čestitki. Prazničnu sliku upotpunjuje učešće u liturgijskoj zajednici, ali i praznična trpeza, toplina doma i međusobna ljubav ukućana.
Događaj kojem srpski narod daje počasno mesto u obeležavanju Badnjeg dana i Božića je unošenje badnjaka (mlado cerovo ili hrastovo drvo) u kuću. Prema verovanju, sa hrastovim granjem na Badnji dan u svaki dom ulazi i Isus, a slama koja u kući stoji sva tri dana praznovanja, podseća na onu u kojoj je rođen sin Božiji. Veruje se da ona kući donosi mir i božji blagoslov.
Badnjak se seče na badnje jutro. Glava kuće ustaje rano, umije se, pomoli Bogu i popije jednu malu domaću rakiju, koja simboliše optimizam i životno okrepljenje. U seoskim sredinama posle toga kreće se u šumu, a u gradovima se u domove unose badnjaci kupljeni na pijacama ili trgovima.
Polaznik ili položajnik je omiljeno dete ili neka druga osoba, najčešće u samoj porodici ili bliskoj familiji. Sa domaćinom se na božićno jutro pozdravlja i ljubi izgovarajući reči: „Hristos se rodi!“, a domaćin odgovara: „Vaistinu se rodi!”
Badnjak, koji obično stoji u prostoriji gde se familija okuplja, polaznik prvo daruje, potom prilazi vatri i džarajući je izgovara: „Koliko varnica, toliko zdravlja, radosti, veselja, parica…“ Upućuje najlepše želje za domaćina i blagostanje u njegovom domu, pa ga zato domaćica obavezno daruje.
Hrastovo drvo oduvek je važilo za simbol plodnosti. Ono u sebi čuva pojedine prethrišćanske elemente. Prema predanju, to je drvo koje su pastiri doneli u Vitlejemsku pećinu i naložili ga kako bi ugrejali Bogomajku i Hrista. Istovremeno, badnjak predstavlja i samog Hrista, pa se zato često kaže da ovo mlado, za Srbe sveto drvo, dok razbuktava vatru na ognjištu, jarkim plamenom osvetljava ne samo naš dom, već i najmračnije delove ljudske duše, donosi blagost hrišćanskog mira i ljubavi.
Hristos se rodi! Srećan Božić!