Približavanje stavova o regionalizaciji prečišćavanja otpadnih voda u Rasinskom okrugu

Da će JKP Vodovod Kruševac preuzeti obavezu održavanja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Brusa i Blaca, najizglednija je opcija za obezbeđivanje održivosti rada ovih postrojenja. Sa ovim predlogom regionalnog upravljanja otpadnim vodama, koji je jedan od četiri ponuđena modela na današnjem sastanku u Rasinskom upravnom okrugu, složili su se grad Kruševac i opština Brus, dok će svoj konačan stav do kraja naredne nedelje dostaviti i opština Blace

Sastanak koji je na inicijativu Ministarstva za evrointegracije sazvao načelnik Rasinskog okruga, Branko Vesić, prvi je u nizu susreta koji bi do kraja ove godine trebalo da daju konačan odgovor na to po kom modelu će se organizovati regionalno upravljanje otpadnim vodama nakon što u Brusu i Blacu budu izgrađena postrojenja za njihovo prečišćavanje. 

Obaveza da se do takvog rešenja dođe proistekla je iz činjenice da ova dva postrojenja, koja će sa oko 11 miliona evra finansirati Evropska unija iz IPA fondova, prema analizama eksperata neće biti samoodrživa, kao i stava Evropske delegacije da će, ukoliko ne dobije čvrste garancije njihove održivosti, odustati i od njihovog finansiranja.

Postrojenja u Brusu i Blacu grade se kao deo projekta očuvanja i zaštite jezera Ćelije koji sprovodi grad Kruševac.  Kruševac je još 2015. godine skupštinskom odlukom prihvatio da će sufinansirati njihov rad, a praktični model te saradnje bi sada trebalo da se verifikuje sporazumom između tri lokalne samouprave. 

Današnji sastanak je, zato,  okupio najviša rukovodstva grada Kruševca i opština Brus i Blace, direktore javnih komunalnih preduzeća tri lokalne samouprave, predstavnike Ministarstava za evrointegracije i zaštitu životne sredine, Republičke direkcije za vode, te eksperte PPF6 programa podrške EU u izradi projektne dokumentacije za projekte koje finansira Evropska unija.

– Projeki Brusa i Blaca traju dosta dugo i mi se sada nadamo da smo došli u završnu fazu. Očekuje se raspisivanje tendera, a zadatak eksperata iz EU PPF6 jeste da se obezbedi održivost tih projekata, a to znači da se obezbedi učešće grada Kruševca u sufinansuranju rada tih postrojenja kako bi ona bila održiva – objasnila je novinarima na početku sastanka Olivera Drenovac, pomoćnica gradonačelnice Kruševca za ekologiju.

Da još uvek nedostaje jedna jasna vizija, jasan dogovor između Kruševca, Brusa i Blaca kako će se, kada se izgrade, ta postrojenja održavati, potvrdio je i Senad Pločo, rukovodilac konsultantskog tima na implementaciji EU PPF projekta. 

– Nije problem izgraditi postrojenja, ali je bitno da se ustanovi ko će biti odgovoran i nadležan da ta postrojenja rade u narednih 20 do 30 godina. Ovo je izuzetna prilika, jer su i Kruševac i Brus i Blace izuzetno zainteresovani za realizaciju tog projekta – rekao je Pločo, dodajući da je za Kruševac najvažnije da spreči veliki unos otpadnih voda u jezero Ćelije, a da će Brus i Blace kroz projekat ispuniti sve uslove direktove EU koja predviđa da svako naseljeno mesto sa više od 2000 stanovnika mora da ima rešeno pitanje kanalizacije i prečišćavanja otpadnih voda. 

Senad Pločo je rekao i da u Srbiji postoji veći broj inicijativa i akcija na regionalizaciji komunalnih preduzeća vezanih za vodosnabdevanje, ali da bi ovo trebalo da bude prvi projekat gde bi se radilo na regionalizaciji prečišćavanja i odvođenja otpadnih voda.

– Utoliko veću pažnju poklanjamo ovom projektu, da se on adekvatno postavi i da se rezultati mogu koristiti i u drugim opštinama jer za to sigurno postoji interes – napomenuo je on. Takođe je naglasio i da sporazum mora biti donet u relativno kratkom roku, kako bi se obezbedio početak radova na izgradnji postrojenja.

Uz konstataciju da bi usluga prečišćavanja otpadnih voda trebalo da jednako košta i građane Kruševca i stanovnike Brusa i Blaca, kao i da bi prema standardima, cena za snabdevanje vodom za piće i prečišćavanje vode trebalo da iznosi 2,5 do 3 odsto od prihoda domaćinstava, Pločo je učesnicima sastanka predstavio četiri moguće opcije regionalne saradnje, uz molbu da se lokalne samouprave opredele za najviše dva, kako bi eksperti mogli da nastave rad na detaljima. 

Predstavnici Kruševca i Brusa su već na ovom sastanku zaključili da bi, kratkoročno gledano, najprihvatljivija bila opcija dva koja predviđa da JKP Vodovod Kruševac preuzme održavanje ovih postrojenja i da tu svoju uslugu fakturiše ili opštinama Brus i Blace ili njihovim komunalnim preduzećima. O ovoj opciji, koju je načelno podržalo, rukovodstvo Blaca će se konačno izjasniti do narednog petka.

Prema rečima Jasmine Palurović, gradonačelnice Kruševca, ovo rešenje je najoperativnije i najjednostavnije sa stanovišta rokova koji su pred donosiocima odluka. Ona je podsetila i da kruševački Vodovod već ima iskustva u regionalnoj saradnji kada je reč o vodosnabdevanju.

Kao dugoročno rešenje, o čijim modalitetima bi se razgovaralo kada ovo kratkoročno zaživi, većina prisutnih je prepoznala predlog da Vodovod Kruševac udruži javna komunalna preduzeća Brusa i Blaca kao svoje ekspoziture i da tako obezbedi kompletno održavanje sistema vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda na području čitavog tog regiona. To bi, smatraju eksperti, bilo najoptimalnije i najjeftinije rešenje i za Brus i za Blace.

– Ono što bi građani trebalo da znaju, jeste da poslednja istraživanja unutar EU pokazuju da mala komunalna preduzeća nisu  samoodrživa. Postoje indicije da bi jedno komunalno preduzeće moglo da posluje bez donacija opštine, grada ili donatorskih organizacija, tek ukoliko ima 40 do 50 hiljada korisnika – rekao je još Senad Pločo.

Kako je navedeno na današnjem sastanku, očekuje se da postrojenja u Brusu i Blacu budu završena do 2024. godine.

N. Budimović