Preporuka za čitanje: Raznobojni svet Markesove proze

Leto je vreme odmora i opuštanja te mnogi tada uplove u svet književnosti jer konačno mogu da odvoje vreme za to. Knjiga je uvek dobro društvo na plaži i bazenu, a kako biste lakše odlučili koja će vam ovog leta praviti društvo, naša redakcija je i ovog leta pripremila preporuke za čitanje. Ovog vikenda krećemo od Markesa, proslavljenog latinoameričkog pisca

Nobelovac Gabrijel Garsija Markes, kolumbijski pisac, novinar i izdavač najpoznatiji pisac magijskog realizma, žanra koji je spojio mit i magiju sa svakodnevnom realnošću.

Njegovo najpoznatije delo “Sto godina samoće” u kome je opisao neobičan život stanovnika jednog južnoameričkog sela postalo je svetski bestseler i prodato je u više od 30 miliona primeraka. Čileanski književnik, Pablo Neruda, rekao je da je ovo delo Don Kihot modernog doba.

U ovom romanu ispričana je priča o porodici Buendija koja živi u selu Makondo i čija je svakodnevnica izmešana sa fantastičnim i neobičnim događajima. U ovom selu istorija se iznova ponavlja, meša sa mitologijom i podseća nas da smo možda zbog nedostatka sećanja skloni tome da iznova ponavljamo iste greške i patimo.

Početak romana:

“Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija setiće se onog davnog popodneva kada ga je otac poveo da prvi put vidi led. Makondo je onda bilo selo sa dvadeset kuća od blata i trske, sagrađeno na obali reke, čije su se bistre vode valjale koritom punim uglačanih oblutaka, belih i velikih kao neka preistorijska jaja. Svet je bio tako nov, mnoge stvari još nisu imale ime i, da bi se pomenule, trebalo ih je pokazati prstom.”

M.S.