Predstave ponovo na Slobodištu 

“Pod ovim nebom” naziv je pozorišne revije koju Kruševačko pozorište organizuje na otvorenom, na sceni na Slobodištu. 

Takvu odluku ovdašnje Pozorište je donelo zbog epidemije korona virusa i nemogućnosti da se predstave igraju u zatvorenom prostoru. Publika će od 15. juna do 3. jula moći da pogleda pet predstava koje će se igrati od 21 sat. 

Pozorišnu reviju 15. juna otvara predstava “Zvonar bogorodične crkve”, potom je 19. juna na programu “Kako vam drago”, a 26. juna “Olivera, kći Miličina”.  Za 27. jun planirana je “Vilinska kočija”. Revija se završava 3. jula predstavom “Familija, čin III, scena 14”. 

U Pozorištu napominju da do izmena u terminima može doći usled pogoršanja zdavstvene situacije ili nepovoljnih vremenskih uslova, o čemu će publika biti blagovremeno obaveštena.

Inače, mnogi sugrađani i sugrađanke Slobodište pamte kao mesto na kome su se u drugoj polovini prošlog veka igrale grandiozne pozorište predstave, izvođene u okviru tadašnjih Svečanosti slobode.

Viši kustos istoričar u kruševačkom Narodnom muzeju Sanja Rutić Vorotović navodi da je Slobodište bilo centralno mesto sedmodnevne svečanosti do devedesetih godina prošlog veka, da bi od tada deo programa bio dislociran u gradsko jezgro te se odvijao u porti crkve Lazarice, zgradi Opštine, gradskim trgovima, Narodnom muzeju Pozorištu, Kulturnom centru. 

Menjao se i vremenski okvir održavanja, te su se Svečanosti slobode od svog nastanka, 1965. godine, do devedesetih godina, odvijale od 28. juna do 7. jula, što je bilo vezano za istorijske događaje, počevši od Kosovske bitka (28. jun 1389.),  preko streljanja stanovništva od strane Nemaca (29. jun1943.), Dana boraca (4. juli) do Dan ustanka u Srbiji (7. juli 1941). Posle devedesetih, svečanosti se organizuju tokom juna završavajući se na Vidovdan i dobijaju naziv Vidovdanske svečanosti.

– Čitava koncepcija programskih sadržaja vezanih za Slobodište, nastala 60-tih godina u socijalističko – komunističkom periodu, menja se od devedesetih godina prošlog veka, da bi od 2001. godine u vremenu političkih i ideoloških promena u Srbiji, dobila jasnije profilisano obličje. Ideja o iskazivanju ostaje ista, ali se izmešta u drugo vreme događanja kada se svečanosti odigravaju, na praznik Vidovdan, koji ponovo dobija značaj kultnog praznika grada – navodi ona.

Podsetimo još da je  memorijalni kompleks – spomen park Slobodište napravljen šezdesetih godina prošlog veka, po ideji književnika Dobrice Ćosića i projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića. Osnovna ideja tako koncipiranog memorijalnog kompleksa (spomenik i svečanosti) zasnivala se na svečanom i ritualnom odavanju pošte, kao vidom kolektivnog sećanja, koja se vremenom proširila na antitezu smrti – za život i stvaralaštvo. 

J.B.