Povodom Svetskog dana borbe protiv astme – besplatni pregledi na otvorenom za građane Kruševca

Veliki broj Kruševljana danas je na Trgu kosovskih junaka iskoristio priliku da besplatno uradi spirometriju , jednostavan test plućne funkcije , veoma značajan u dijagnostici astme

Akciju je organizovala kruševačka Bolnica a sproveli lekari i medicinske sestre Grudnog odeljenja te zdravstvene ustanove

U akcija koja je organizovana povodom Svetskog dana borbe protiv astme, a u cilji podizanja svesti građana o značaju dijagnostikovanja i lečenja ove nezarazne, hronične bolesti disajnih puteva , pregledano je oko 140 građana, među kojima je bio i veliki broj i onih kojima je to ujedno bio i prvi pregled pulmologa.

Prema rečima, Milke Vranjanac Tepšić, pneumoftiziološkinje, ideja je bila da se građanima, nevezano sa tim da li imaju ili nemaju simptome astme, omogući da na jednom ovako pristupačnom mestu urade spirometriju – jednostavan tekst provere plućne funkcije , veoma bitan u dijagnostici astme.

– Neki od simptoma koju ukazuju da je neko možda oboleo od astme su zviždanje i stezanje u grudima, kašalj, nedostatak daha, ograničene fizičke aktivnosti…Ukoliko pomenute tegobe traju duže od deset dana, savet je da se pacijent obavezno javi svom izabranom lekaru koji će, nakon obaveljenog pregleda i anamneze, proceniti da li je reč o nekom akutnom stanju ili postoji sumnja na astmu, te na osnovu toga i doneti odluku da li je pacijentu potreban pregled pulmologa – kazala je ona, naglašavajući da svako ko ima simptome mora da se prekontroliše a da je samo lekar taj koji može da postavi tačnu i preciznu dijagnozu.

Govoreći o faktorima rizika, kazala je da astma, između ostalog, može biti i genetski uslovljena bolest, te da u porodici gde je oba roditelja imaju, u 50 odsto slučajeva i deca obole, odnosno, u oko 25 odsto slučajeva, ukoliko jedan roditelj ima ovu bolest disajnih puteva.
Pored genetskih predispozicija, okidač za astmu je i sve ono što nas okružuje a unosimo putem disanja- kućna prašina, grinje, vlaga, poleni, aerozagađenja…

– Loši životni uslovi takođe mogu biti okidač za nastanak ove bolesti, počev od lošeg životnog prostora (isparenja od kuvanja, grejanje, vlaga…) i ishrane, pa do toga da dete može da oboli ukoliko raste u sredini gde postoje pušači, ali i da se rodi sa problemima disajnih puteva ukoliko majka puši u trudnoći – kaže ona, dodajući da su i respiratorne infekcije u ranom detinjstvu faktor koji podstiče nastanak ove bolesti.
Istakla je da je “astma uvek astma”, odnosno, da nije tačno da može biti samo akutno pogoršanje.

– Astma je hronična bolest, drugim rečima, jednom-zauvek. Ova bolest ne mora uvek da ima maksimalne simptome, njena težina varira od osobe do osobe. Ti simptomi, kod određenog broja ljudi, nekada mogu biti blagi, može biti i perioda bez simptoma, ponekad i dužih. Bitno je da svaka osoba sa astmom mora biti pod kontrolom, stalnom ili povremenom – kaže ona.

Savet pacijetima je da, pored redovne kontrole i poštovanja propisane terapije (koja u zavisnosti od vrste astme može biti povremena ili stalna), smanje izloženost alergenima, onoliko koliko je to moguće.

– Kućni prostror treba ogranizovati tako da kontakt sa prašinom, grinjom, vlagom i drugim potencijalnim okidačima bude što manji. U vreme povećane koncentracije polena u vazduhu, uz propisanu terapiju, poželjno je tuširanje i pranje kose nakon boravka na otvorenom prostoru, kao i izbegavanje spavanja pored otvorenog prozora, sve u cilju što manjeg kontakta sa alergenima – kaže Vranjanac Tepšin, naglašavajući da uz pridržavanje saveta i sugestija svog doktora i pravilnu upotrebu propisane terapije, osobe obolele od astme mogu da vode normalan život.

Inače, astma je jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti dijasnih puteva, u svetu boluje oko 334 miliona ljudi, a broj obolelih iz godine u godinu raste. Procenjuje se da u Srbiji oko 10 odsto starijih od 18 godina boluje od astme i oko 8 odsto dece.

U Kruševcu trenutno ne postoji precizna baza podataka o broju obolelih od astme, ali se na osnovu iskustva u radu Grudnog odeljenja, može reći da je procenat obolelih sličan onom na nivou Srbije, odnosno, da 10 odsto populacije u kruševačkoj opštini ima problema sa ovom nezaraznom bolešću disajnih puteva.

D.P.