Potpredsednica Vlade – Kruševac može da postane zeleni grad

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koje je nedavno završeno i u fazi je probnog rada, danas je obišla potpredsednica Vlade i ministarka gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, koja je kazala da Kruševac postavlja standarde kako gradovi treba da se razvijaju te da je, uz još nekoliko projekata koje je uradio, stekao uslov da sledeće godine zatraži status zelenog grada

Pomenuto postrojenje je izgradjeno sredstvima KfV banke, u njega je uloženo 14,4 miliona evra, a u izgradnju oko 63 kilometara kanalizacione mreže i kolektora nešto više od 9 miliona evra i smatra se najmodernijim postrojenjem te vrste u ovom delu Evrope. 

– Fabrika za prečišćavanje otpadnih voda je gotova, u probnom je radu, značajna je za komunalnu infrastrukturu grada, ali i za zaštitu životne sredine. Kruševac postavlja standarde kako gradovi treba da vode računa ne samo o osnovnoj, putnoj infrastrukturi već i o komunalnoj infrastrukturi bez koje nema kvalitetnog života i boljeg standarda – kazala je nakon obilaska postrojenja potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović.

Mihajlovićka je napomunula da se u ovoj fabrici prvi put radi solarno sušnjenje mulja “koji će možda otići u elektranu koja će bar osam dosto ulaznog materijala trošiti iz ove fabrike” te da je to postrojenje primer kako sve može da bude energetski i ekološki efikasno i zdravo uradjeno. 

U obilasku postrojenja za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda bio je i direktor beogradske kancelarije KfV banke Arne Gos koji je kazao da će postrojenje zajedno sa budućim aktivnostima na  integrisanom upravljanju otpadom omogućiti da se situacija sa životnom srednom u Kruševcu drastično popravi što će doprineti da to postane i privlačan region za ekonomski razvoj.

Podsetio je da je KfV do sada na projektima vodosnabdevanja i prerade otpadnih voda saradjivao  sa 20 – tak gradova u Srbiji, i najavio da će se u narednim godinama raditi još 8 prečistača za otpadne vode u opštinama širom Srbije. 

Direktor kruševačkog Vodovoda Vladimir Milosavljević objasnio je da je ovo postrojenje u odnosu na ostala takva postrojenja u Srbji i ovom delu Evrope specifično po tome što ima tri nezavisne linije: liniju prerade otpadne vode, liniju prerade otpadnog mulja i liniju za preradu i proizvodnju bio gasa. 

– Anaerobna digestija, riltajm kontroler i solarno sušenje mulja su stavke koje naše postrojenje čine jedinstvenim i boljim u odnosu na druga postrojenja slične namene. Kapacitet je prerada otpadne vode za 90 hiljada stanovnika računajući i privredu, sa mogućnošću proširenja na 120 hiljada – kazao je on.

Cilj Vodovoda i Grada, dodao je, da u narednom periodu sva sela na području Kruševca budu pokrivena kolektorskom i kanalizacionom mrežom.

Gradonačelnica Jasmina Palurović potvrdila je spremnost grada da kroz više projekata nastavi da unapredjuje zaštitu životne sredine.

– Ovo je mesto sa koga se kreće u nove standarde u prečišćavanju otpadnih voda i zaštitu životne sredine. Zaštita životne sredine je naš proiritet. Pred nama je projekat zbrinjavanja komunalnog otada i izgradnje regionalne deponije takođe u saradnji sa KfV bankom – podsetila je Palurovićka.

Na značaj više regionalnih projekata koji su trenutno aktuelni ukazao je načelnik Rasinskog okruga Branislav Vesić. 

– Imamo potpisan Sporazum o regulaciji i upravljanju čvrstim otpadom u Rasinskom i Topličkom okrugu kojim je predviđeno da se deponija u Srnju proširi i osavremeni. Takodje, planirana je izgradnja novih postrojenja za prečišćavanje u Brusu i Blacu, koja treba da zaštite jezero Ćelije, a predračunska vrednost tih radova je 13 miliona evra  – napomenu je on.

Tokom obraćanja medijima predstavnici lokalnih i državnih institucija su istakli da je u Kruševcu mnogo urađeno zahvaljujući dobroj međusobnoj saradnji, ali i angažovanju bivšeg gradonačelnika Bratislava Gašić, sada direktora BIA, koji je, kako su objasnili, ličnim zalaganjem doneo brojne projekte gradu. 

Bratislav Gašić je novinarima kazao da je, kao bivši gradonačelnik i kao Kruševljanin, veoma ponosan kada vidi šta je sve urađeno.

– Kruševac sledeće godine na 650 godina od svog osnivanja može da traži da bude ekološki, zeleni grad. Kompletna teritorija Kruševca ima led rasvetu, gradska Toplana je prešla na gas, fabrika za prećišćavanje otpadnih voda radi i krećemo, a to je nešto što godinama želimo da uradimo, uređivanje deponije Srnje, posao u koji država ulaže više od 15 miliona evra. Takodje, mnoge škole i obdaništa su energetski podignuti na visok nivo i mislim da se Kruševac svrstava  u red najuređenijih i najčistijih gradova – poručio je Gašić.

J.B.