Posle sedam godina, ponovo kontrola vode na javnim česmama

Nakon što su novine GRAD i portal kruševacgrad tokom proteklih nekoliko godina više puta ukazivali na značaj kontrole kvaliteta vode na javnim česmama, te na moguće posledice po zdravlje ljudi koji tu vodu koriste za piće i pripremanje hrane, gradske vlasti donele su odluku da se nakon sedam godina pauze ponovo radi monitoring. Od 23 prirodna izvorišta, koliko ih je na području grada Kruševca, kontrolom će biti obuhvaćeno pet

– Sa kontrolom kvaliteta vode na javnim česmama sa slatkim i mineralnim karakteristikama krenuće se odmah, naredna kontrola predviđena je do kraja godine, a sa monitoringom će se nastaviti i u narednoj godini, na svaka tri meseca – rečeno je novinama GRAD u Gradskoj upravi, što je prvi potvrdan odgovor nakon što smo godinama unazad postavljali pitanje kada će se ponovo krenuti sa kontrolom kvaliteta vode na javnim česmama.

Uz objašnjenje da su problemi  nastali u trenutku kada je kontrola namirnica ( gde sapadaju i vode), prešle u nadležnost republike, odnosno, Ministarstva zdravlja, Grad je, kako navode nadležni, pronašao način da ovaj problem prevaziđe, pa je ovdašnji Zavod za javno zdravlje, koji je i ranije bio zadužen za taj posao, posle duže vremena nastaviti sa monitoringom.

Kontrolom će, kako su nam potvrdili u Gradskoj upravi, za sada biti obuhvaćeno pet česama – Lazarička česma, u ulici Nade Marković (ispod mosta), potom česma Cara Lazara u Jastrebačkoj ulici i česma sa vodom iz bunara, Uroševa česma u Jug Bogdanovoj, a u istoj ulici i Zulina česma.

Inače, na području kruševačke opštine postoje 23 javne česme sa slatkim i mineralnim karakteristikama, kontrolom je do pre sedam godina  bilo obuhvaćeno manje od polovine, a monitoring je rađen na svaka tri meseca.

U 2013. godini nije urađena nijedna kontrola, da bi u periodu od 2014. do 2017. godine lokalna samouprava,  u čijoj je i nadležnosti briga o sanitarno tehničkoj ispravnosti vode na javnim česmama, ovaj posao dala Narodnom muzeju koji inače brine o česmama kao  kulturnom nasleđu a za kontrolu kvaliteta vode ta ustanova kulture je u tom periodu  angažovala  ovdašnji Zavod za javno zdravlje.

Međutim, umesto na svaka tri meseca, koliko bi zbog bezbednosti građana koji tu vodu koriste za piće i pripremanje hrane, najmanje trebalo raditi kontrolu ( po indikacijama i češće), ispitivanja su tada rađena jednom, najviše dva puta godišnje.

U međuvremenu, Zavod je kontolu radio na inicijativu pojedinaca, a građani koji su želeli da provere da li na nekoj  javnoj česmi voda hemijski i bakteriološki ispravna, za tu uslugu morali su da izdvoje 3.300 dinara. Najčešće je na ovaj način kontrolisana česma kod Famove kapije sa kojom se inače vodom snabdeva veliki broj građana, a među sugrađanima postoji verovanje da voda sa tog prirodnog izvorišta leči određene bolesti.

U  vreme kada je poslednji put obavljena kontrola na česmama koje je Zavod kontrolisao preko Narodnog muzeja, postavljene su i nove table sa obaveštenjima o ispravnosti vode. Te table i danas tu stoje, ali je jasno da ne  pokazuju pravo stanje.

Naime, kako navode stručnjaci, monitoring bi trebalo da se vrši  svakog a najmanje jednom u  tri meseca. U suprotnom, postoji opasnost da voda u periodu između dva monitoringa više ne bude mikrobiloški ili hemijski ispravna, možda i oba, što sigurno može da ostavi ozbiljne posledice po zdravlje konzumenata.

Podsećamo, od česama koje su ranije kontrolisane, više od polovine je tada bilo neispravno,  uzrok mikrobiološke neispravnosti uglavnom su bile bakterije indikatori fekalnog porekla, dok je kod hemijske neispravnosti uglavnom zabeleženo prisustvo nitrata. D.P.