Posle pola veka, Milan Arsić okačio kopačke o klin

– Fudbal mi je doneo mnogo toga lepog. Jedva sam čekao da dođe nedelja, bez obzira da li je  kiša, sneg, led, da igram utakmicu. Sanjao sam to… I tako više od 50 godina – kaže Milan Arsić, koji je nedavno, u dresu svog Zdravinja, odigrao poslednju utakmicu kao registrovani fudbaler

Sa punih 69 godina, Milan Arsić, zvani Manta, do pre neki dan se aktivno bavio sportom. Verovatno najstariji registrovani fudbaler u Srbiji, koji je do pre nepune dve nedelje zvanično igrao za Fudbalski klub Zdravinje, posle meča protiv Belasice okačio je kopačke o klin.

Utakmica je odigrana u okviru prvenstva Druge gradske lige, grupa Rasina, domaći tim je pobedio sa 4:0, ali je ono što ju je obeležilo mnogo više od nadmetanja dva komšijska tima. U zelenom dresu sa brojem 69, koliko mu je i godina, posledwi put je na jednoj zvaničnoj utakmici igrao fudbaler koji je u ovom sportu proveo više od pola veka.

Milan Arsić je, naime, preko 50 godina nastupao na fudbalskim terenima, uvek kao registrovani igrač, igrajući za zavičajni ali i dva nemačka kluba, u Firtu i Nirnbergu, gde je živeo i radio.

– Počeo sam da igram sa 17, 18 godina. Posle povratka iz Nemačke, gde sam odigrao preko 600 utakmica, nastavio sam da ovde igram fudbal. Igrao sam desno krilo u Nemačkoj, a kad sam se vratio više desnog beka. Dakle, preorijentisao sam se na odbranu, jer u ovim godinama ne mogu baš da trčim kao mladi. Moj unuk, koji takođe igra za Zdravinje je, na primer, 1997. godište, pedeset godina je mlađi od mene. Znate, za fudbal treba pre svega ljubav, a ja sam je prema ovom sportu uvek osećao.

Arsić je i predsednik FK Zdravinje.

– Sredili smo ovde igralište, ogradili ga, uradili svlačionice. Naravno, uz veliku podršku mesne zajednice. Na treninge dolaze i dečaci sa strane, iz Šiqegovca, Grevaca, ali oni uglavnom rade, pa ne možemo da imamo onoliko treninga koliko bi trebalo, ako hoćemo da uđemo u viši rang takmičewa. Ove sezone smo četvrti, imalo smo nekih pehova, ali pokušaćemo sledeće godine da budemo prvi.

Zdravinje je, u okviru pretposlednjeg kola Druge gradske lige, kao što rekosmo slavilo protiv Belasice, a meštani, saigrači i uprava Kluba Manti su uručili pehar i zahvalnicu. Sve u svemu, jedna utakmica je na kraju prerasla u pravi lokalni praznik… I, kažu svi, njihov Manta je tako nešto zaista zaslužio.

– Ne napuštam ja Klub posle ove oproštajne utakmice. Nastaviću da ga pomažem, samo što neću više da igram.  Možda malo kad treniraju, ali neću više da vadim lekarski radi registrovanja kao aktivni igrač.

Na pitanje da li je zbog toga tužan, fudbaler FK Zdravinja u dresu sa brojem 69, koliko mu je i godina, se zaplakao.

– Fudbal mi je doneo mnogo toga lepog. Jedva sam čekao da dođe nedelja, bez obzira da li je to kiša, sneg, led, da igram utakmicu. Sanjao sam to… Kada sam prešao 43 godine, operisao sam tetivu i samo tada nisam za sve ove godine igrao, nekih sedam meseci. Žena mi je savetovala da nikad više ne igram fudbal, ali ja sam jedva dočekao da skinem zavoje i pono istrčim na teren. Toliko sam oduvek voleo ovu igru…

Arsićeva ljubav prema fudbalu je svih ovih godina bila iskrena i bezuslovna. Nikad za novac, uvek iz zadovoqstva. Verovatno zato tako dugo i traje…