“Porodična volonterka” u doba pandemije: Sugrađanka Ana Tomić brinula o šestoro starijih članova porodice

Početak pandemije korone sugrađanku Anu Tomić (49) zatekao je u središtu brojne, ali vremešne porodice. To je, u trenutku uvođenja vanrednog stanja, značilo da je, kako kroz osmeh u razgovoru za naš medij kaže, postala “porodična volonterka”. Kako je vreme prolazilo shvatala je da briga o starijim članovim ne znači samo dobavljanje namirnica već i odgovornost da sačuva kako njihovo tako i svoje zdravlje, jer su potpuno zavisili od nje i njenog brata

– U našem dvorištu, u porodičnoj kući sa roditeljima živimo brat i ja, u drugoj kući su u tom trenutku bili stric i strina, u trećoj dve moje tetke, takođe penzionerke u poznim godinama. Naš svakodnevni život je inače takav da smo upućeni jedni na druge, iako nismo svi u jednom domaćinstvu. Povezani smo ne samo krvnim srodstvom već i blizinom i uvek smo bili tu jedni za druge. Delili smo divne, ali i teške trenutke – opisuje Ana Tomić situaciju pred početak pandemije.

Podrazumevalo se da im, u redovnim okolnostima, ona i brat pomažu oko kupovine namirnica, lekova, administrativnih poslova tako da, u trenutku kada su uvodeni vanredno stanje i zabrana izlaska za starije, njih dvoje nisu to shvatali kao dodatan napor.

– U trenutku kada smo svi bili u strahu od nepoznatog, kada nismo znali kako da se ponašamo, kako da se sačuvamo, najavu da će ostalih šest članova u tri kuće biti zatvoreno doživeli smo ne kao nešto posebno teško. Mislili smo nastavićemo da ih snabdevamo, prelazim da radim od kuće…Ali već nakon nekoliko dana shvatila sam kakva je to zabluda i da ne možemo da zamislimo kako je u određenim situacijama dok nam se ne dese – priseća se ona dešavanja iz prošlog proleća.

Zabrana izlaska značila je da stariji članovi njene porodice nisu mogli nikuda, da više nisu mogli ni po sitnice koje su inače kupovali, da nisu mogli u šetnju sa prijateljima, niti na viđenje sa dragim ljudima.

– U tim trenucima svi postajemo nervozni, želimo da budemo zadovoljni jer smo dobro, jer smo zdravi, ali moji penzioneri su se uvek trudili da budu aktivni, da sve što mogu završe sami, to su sitnice koje im čine život lepšim i koje su im nedostajale. Oni su posle nekog vremena postali  uvređeni jer se osećaju kao da se teret epidemije slomio na njima. Posebno ih je vređala nabavka u četiri sata ujutru i činjenica da je to jedina mogućnost za izlazak. Sa druge strane bili su veoma odgovorni, poštovali su mere – kaže ona.

Napominje da sebe tada nije videla kao volonterku, jer je brinula o svojim bližnjima.

– Neki drugi ljudi su mnogo više učinili, prijavili su se, radili na odgovarajućim servisima, angažovali. Međutim, kako je vreme prolazilo shvatila sam da bi starije članove moje familije morala da obilazi makar jedna osoba sa  volonterskog servisa. Prednost što sam ih obilazila ja, kako smo to nazvali “porodična volonterka”, bila je u tome što ih dobro poznajem, što sam mogla da predupredim neka njihova neraspoloženja, da im pomognem da prevaziđu nervozu koja je u tim momentima bila očekivana i prirodna – objašnjava Ana Tomoć.

Fizički napor kome je bila izložena nije joj teško pao, psihički je bio teži.

– Strah šta ako ja ne mogu, ako se nešto dogodi, potpuno sam svesna da njih šestoro zavisi od nas dvoje. To pitanje ako mi ne možemo kako će oni, da li će nekome biti teret, da li će neko drugi tako voditi računa da im ne ugrozi zdravlje – to su bila pitanja koja su je mučila tokom prvih meseci pandemije.

Kako je vreme prolazilo shvatala je da je ova situacija probudila solidarnost u ljudima.

– Ako postoji nešto od početka pandemije na šta možemo da se osmehnemo to je solidarnost koja se pojavila među ljudima. Solidarnost koja se videla kroz komšijsku pomoć i pomoć volontera ljudima koje nisu poznavali je sjajna. To me uvek podseti da, iako nismo razvijena zemlja, uvek brzo sakupimo novac za lečenje bolesne dece – napominje ona.

Poručuje da bi bilo dobro da se, kada prođu krizni momenti, nađe način da se taj plamen solidarnosti podstiče i održava jer su mladi pokazali da imaju kapacitete za tako nešto.

J.B.