Ponovo zajedno – 60 godina mature

Generacija diplomiranih učitelja, nekadašnje Mešovite učiteljske škole iz Kruševca, proslavila je juče veliki jubilej, 60 godina od diplomiranja. Nakon kraćeg okupljanja u dvorištu škole, gde su se fotografisali, proslavu su nastavili u jednom kruševačkom restoranu

Ovaj lep jubilej proslavilo je oko dvadeset naših starijih sugrađana. Pravo je zadovoljstvo videti tako veliki broj ljudi, koji uprkos godinama, i dalje uživaju u druženju i neguju prijateljstvo koje datira još iz srednjoškolskih dana. Svoje sećanje na taj period, sa nama je podelio jedan od slavljenika, Prof. dr Miloš Marković iz Kruševca.

– Želja da postanemo učitelji dovela nas je u ovu školu, u septembru 1956. godine. Da bismo je upisali, polagali smo prijemni koji se sastojao iz pismenih ispita iz srpskog jezika i matematike, kao i iz provere govornih i muzičkih sposobnosti. Najviše nas je bilo iz teritorije Rasinskog okruga, zatim Toplice, Zapadne Srbije, Šumadije i okoline Ražnja. U prvoj godini bilo je 134 učenika, računajući i ponovce svrstanih u četiri odeljenja. Prve dve godine išli smo u školsku zgradu u Kosančićevoj ulici, danas je u njoj smešten Poljoprivredni fakultet, a ostala tri razreda učili smo u zgradi Gimnazije. Pamtimo direktora škole Dobrivoja Milovanovića Bibu, kao i sve profesore koji su bili odgovorni, strogi i pravedni. Profesori su nas učili da budemo i dobri učitelji i dobri ljudi. Škola je imala i svoj internat, ženski je bio u jednospratnoj zgradi u Zakićevoj ulici, u istom dvorištu bila je i menza u jednoj prizemnoj zgradi. Muški internat nalazio se u jednoj zgradi u blizini crkve Sv. Đorđe, koja se kasnije srušena. Proveli smo pet godina zajedničkog života, od petnaeste do dvadesete godine, iako smo živeli u materijalnom siromaštvu, samo jedanaest godina posle Drugog svetskog rata, imali smo bogat društveni život. Pamtimo odlazak na korzo i u biskope, brojne igranke i ekskurzije, kao i sportske događaje i takmičenja školskih horova i događaja kada smo tokom brojnih vežbanja učvršćivali svoja druženja i ljubavi. Kada nas je nakon školovanja život razveo po čitavoj tadašnjoj Jugoslaviji, nismo zaboravljali jedne druge. Svake pete godine sastajali smo se i družili – izjavio je on.

Po rečima sagovornika, ova generacija je o sebi ostavila i pisani trag u monografiji pod nazivom „40 godina od diplomiranja“ koja je objavljena 2006. godine. Takođe, monografija „50 godina školovanja učitelja i vaspitača u Kruševcu“ autora Borivoja Krasića sadrži određene podatke o pomenutoj generaciji.

Gospođa Olga Petković, profesor književnosti i jezika, je takođe jedan od učesnika ovog jubileja. Ona ističe da je u to vreme, ova škola bila ekvivalent fakultetu.

– Naši bivški profesori bili su čestiti ljudi. Među njima izdvajam Dragoljuba Jovanovića profesora književnost, kao i razrednu Stanku Katunac. Tada je bilo sve na zavidnom nivou, te nije bilo šuškanja i svakakvih priča o profesorima kao danas. Svake godine se sastajemo. Naše druženje je i dirljivo, primerno i uzvišeno. Samo reči hvale imam o svojoj generaciji. Ja sam bila direktor Medicinske škole u jednom mandatu. Mandat mi je istekao na dan bombardovanja. U to vreme napravili smo šest učionica. Svoje đake viđam svuda, ne javljam im se, ali ja sam tu kao njihova senka i savest i pratim njihov rad. Srećna sam što je u to vreme škola bila pred gašenjem ali je vremenom počela da se širi. Najlepše uspomene nosim iz srednje škole, to potvrđuje i ovo naše drugarstvo, jer da nije tako ne bismo se sastajali i sada – rekla je ona.

Druženja ove generacije su se do 2000. godine održavala svake pete godine, a od 2000. godine sastaju se svake godine. Prošle godine, zbog loše epidemiološke situacije, susret nije održan.

Podesetimo, ove godine oni proslavljaju 60 godina od diplomiranja i 65 godina od upoznavanja. Ova generacija je 1956. godine upisala srednju školu i od tada počinje njihovo prijateljstvo.

S.M.