Pogled “iznutra” kako su se kruševački lekari “borili” protiv korone
Postavljeno: 07.06.2020
Od sredine marta do sredine maja na infektivnom i grudnom odeljenu otvoreno je oko 550 istorija bolesti, odnosno toliko je pacijenata primljeno i dijagnostifikovano. U najtežem trenutku na tim odeljenjima je ležalo oko 150 ljudi sa upalama pluća. Prenosimo iskustva lekara koji za GRAD govore o tome kako je izgledalo suočiti se sa nepoznatim, raditi pod zaštitnom opremom, pomoći pacijentima i smiriti one koji su u panici, a potom se vratiti u svoju porodicu i pripremiti za novi dan
Dva meseca lečenja pacijenata od korona virusa, veliki broj obolelih, virus koji daje kliničku sliku potpuno drugačiju od do sada poznatih, nova situacija u kojoj se našao ceo svet, za kruševačke lekare, kako mlade tako i one koji su u praksi duže od dve decenije, bila su, kažu, dragoceno profesionalno i životno iskustvo. Zajednički rad, konstantno praćenje pacijenata, danonoćna saradnja više odeljenja, nesebičan rad lekara, sestara, rendgen i laboratorijskih službi, tehničkog osoblja, vozača, servirki, čistačica, svih koji su u tri smene radili kako bi se epidemija savladala. Tako, u dahu, opisuju prethodna dva meseca rada u kruševačkoj Bolnici načelnica grudnog odeljenja dr Snežana Zdravković, specijalista pneumoftiziolog i dr Igor Savović, koji je na završnoj godini specijalizacije interne medicine. Oni su za novine GRAD preneli najupečatljivije utiske “borbe” protiv korone.
– Najteže je bilo sredinom aprila, pred Uskrs i oko Uskrsa. Tih dana je bilo zaista nekoliko neverovatnih dežurstava, veliki broj pacijenata. Ipak, do tog trenutka mi smo se već uveliko uhodali, brzo smo prepoznavali kovid dijagnozu i brzo smo mogli da reagujemo – kaže dr Snežana Zdravković.
A odeljenja u zgradi, u kojoj se na osmom spratu nalazi infektivno, su se popunjavala pacijentima. Kako su pristizali novi “silazilo” se sprat po sprat niže. U jednom trenutku je na infektivnom i grudnom, koje se nalazi u drugoj zgradi, ležalo skoro 150 pacijenata sa upalom pluća.
– Na infektivnom odeljenju je bio trijažni centar. Tu su stizali pacijenti iz svih kovid ambulanti, kako iz „14. oktobra“ tako i iz kovid ambulanti iz ostalih opština Rasinskog okruga. Pacijenti su nam stizali sa snimkom pluća i osnovnim analizama, imali su temperaturu. Tu smo im, dok su na infektivnom, obavezno radili skenere, laboratoriju, kliničko stanje, gasne analize, uzimali uzorke. Kako je broj pacijenata rastao oslobađali smo sprat po sprat i punili ga onima koji su pozitivni na kovid. Na sedmom spratu su bili samo pozitivni, šesti, peti negativni, kako se situacija zahuhtavala to se menjalo. Grudno odeljenje, koje se nalazi u zgradi Internog, ima više postelja od infektivnog, oko 35. Tu smo premeštali pacijente koji su postajali negativni ili u startu bili negativni, ali imalu upalu pluća – priča dr Zdravković.
Kako se povećavao broj pacijenata tako je uključivano i dodatno medicinsko osoblje. Oko 250 doktora i sestara je tokom dva najteža meseca epidemije radilo sa kovid pacijentima i onima kod koji se sumnjalo na tu bolest.
Straha nije bilo
Neopisivo je, kažu, kako se timski radilo, odluke se donosile zajednički, a brzo, koliko su svi bili efikasni, brinuli o svakom pacijentu.
– Bilo je važno to što smo stalno razmenjivali informacije. Odeš kući pa šalješ poruke kolegama, proveravaš kako je koji pacijent, jer se klinička slika razvijala brzo, ako malo pustiš ode… Ključan je bio baš taj kontinuitet praćenja. Svi smo znali tačno kakvo je stanje svakog našeg pacijenta, telefoni su nam prepuni slika i snimaka, rezultata, pratili smo ih danonoćno. Sve ovo je i za nas bio veliki izazov, lečiš nepoznatu bolest, stičeš neprocenjiho iskustvo – kaže dr Igor Savović.
Iako je bolest nepoznata, infektivna, kažu da straha nije bilo.
– Nosili smo svu potrebnu zaštitnu opremu, ali se prema pacijentima nismo ponašali kao da je reč o zaraznoj bolesti. Mi smo se od takvih misli u glavi distancirali, niko od nas nije imao taj strah, nismo ulazili u sobu da pitamo pacijente kako su nego da ih pregledamo, da im poslušamo pluća, da im pomognemo – priča dr Savović.
Od šestoro pneumoftiziologa, koliko ih ima u kruševačkoj Bolnici, u jednom trenutku sa pacijetima je radilo samo njih dvoje i tada podrška kolega sa drugih odeljenja bila značajna.
– Posebno su nas sve oduševili mladi lekari od kojih su neki tek završili studije. Njima ništa nije bilo teško, dolazili su danju i noću, pratili pacijente za Niš, stalno su nam bili na raspolaganju. Straha nije bilo, takav naš stav smo preneli i na mlade kolege – napominje dr Zdravković.
A kada odu kući – oporavak za novi dan
Posao, kupanje, spavanje, jelo, konsultacije sa kolegema, pacijenti – tako su ukratko izgledali dani ovih lekara tokom protekla dva meseca.
– Kod kuće sam sprovodila sam uobičajene mere, kupanje, pranje odeće u kojoj sam bila, nije bilo nikakve panike niti posebnog režima. Moja ćerka je čak govorila da sam previše opuštena – priča dr Zdravković.
Kaže da joj je najbitnije bilo da te trenutke iskoristi da se naspava, odmori, kako bi sutradan mogla da nastavi istim tempom. Slično je postupao i dr Savović. Panike, potvrđuje, nije bilo ni u njegovom okruženju. Između dve smene čitanje novih informacija na viber grupama. U jednoj od njih se našlo oko 200 pulmologa iz Srbije, tu su razmenjivali iskustava, zapažanja, svakodnevno su učili. Na mejlove u stizale sve novine i preporuke nadležnih.
Pacijenti na kontrolama – dobro!
Situcija sa epidemijom korona virusa se, potvrđuju ovdašnji lekari, smiruje. Pozitivnih pacijenata ima samo još na infektivnom. Ovih dana na kontrolu dolaze oni koji su preboleli koronu.
– Mislila sam da će pacijenti imati posledice posle tako velikih upala pluća, tako nešto se obično vidi na snimcima kada se jednom preleži. Prijatno sam iznenađena da su pluća kod mnogih posle tri, četiri nedelje, bez ikakvih posledica, bez znakova da je bilo zapaljenja. Drugačije je kod onih koji su bili najteži pacijenti, na respiratorima, njih upućujemo na dalju dijagnostiku da vidimo koliko je očuvana funkcija pluća – navodi ona.
Naši sagovornici, dr Snežana Zdravković i dr Igor Savović, kažu da ne znamo šta nas na jesen čeka jer je bolest nova, vakcine nema. Ipak, nakon ova dva meseca iskustva definitivno ima!
J.B.
Uz načelnicu grudnog odeljenja dr Snežanu Zdravković “rame uz rame” su tokom “borbe” protiv korone stajali i načelnica infektivnog odeljenja dr Gorana Petrović Đorđević, nefrolog Bratislav Andrić, internista Nemanja Životić koji je na subspecijalizaciji iz pulmologije, potom specijalizanti, mladi lekari, brojni doktori te sestre sa ostalih odeljenja ovdašnje bolnice.
Sagovornici GRADA dr Snežana Zdravković i dr Igor Savović apeluju na nadležne da po uzoru na bolnice u većim gradovima u radni odnos prime sve mlade lekare koji su angažovani za vreme epidemije u ovdašnjoj bolnici. -Treba da se poveća broj izvršilaca na grudnom i infektivnom odeljenju jer definitno ne znamo šta nas čeka na jesen. Računamo da je stečen neki kolektivni imunitet, ali ne znamo koliki je on. Bolest je nova, vakcine nema, ne znamo da li će virus ponovo davati ovako tešku kliničku sliku – napominje dr Zdravković.
Kovid se, kako kaže dr Snežana Zdravković, na osnovu iskustva dvomesečnog lečenja pacijenata obolelih od tog virusa, prema kliničkoj slici, radiološkom nalazu, laboratorijskim rezultatima, potpuno razlikuje od sezonskog gripa. – Klinička slika se menja iz sata u sat, tako nije kod virusa gipa kod koga nema toliko respiratornih simptoma, nalaz pluća može da bude normalan. U kovidu imate respiratornu simptomatologiju, gušenje, zamaranje, kratak dah, a najveći broj pacijenata je bio sa velikom upalom pluća, obostranom. Dosta pacijenata je bilo negativno, iako su imali upale pluća, analize su ukazivale na virusnu infekciju, kliničko stanje im je bilo loše, sa lošom razmenom kiseonika. Njih smo takođe tretirali kao kovid pacijente i na isti način ih lečili – navodi ona. Virus je napadao nepušače, odnosno tražio je „čista“ pluća. Dr Igor Savović napominje da su najtežu sliku imali gojazni, nepušači i dijabetičari.
Kroz infektivno i grudno odeljenje je tokom dva meseca prošlo oko 550 pacijenata koji su imali koronu ili kod kojih se sumnjalo na tu bolest. To znači da je na tim odeljenjima otvoreno toliko istorija bolesti i urađena dijagnostika za toliko pacijenata. Najviše je u danu primljeno 24, a isto toliko je za jedan dan otpušteno.
Oblačenje zaštitnog odela i opreme je, kako pričaju naši sagovornici, samo u početku bilo naporno i malo duže trajalo. Potvrđuju da rad pod takvom opremom jeste ograničavajući jer pacijente treba pregledati, poslušati. Tokom vizita koje su trajale pod dva i po sata pod takvom opremom su obilazili po 150 pacijenata, gledali njihove snimke, analize. Nakon toga je sledila pauza za kafu, čaj, za unošenje tečnosti kako bi mogli da nastave rad. Lakše je bilo kada su naučili kako da dišu ispod dve maske i kao da spreče da im se naočare i viziri ne zamagle.
Psihičko nasilje - prepoznaj i pruži podršku
