Počela akademska godina – Šta kada studije postanu luksuz?

Život studenata iz provincije, koji na studije najčešće odlaze u Beograd, Niš, Novi Sad ili Kragujevac, ume da bude veoma skup i na mesečnom nivou uglavnom košta između 15.000 i 70.000 dinara. To što je školovanje, nekada besplatno, postalo danas papreno, često je nepremostiva barijera za studije, te mnogi daroviti  mladi ljudi nevoljno ostaju na srednjoj stručnoj spremi.

Upis na fakultet i samostalni život u novom gradu jedna je od najvažnijih i najlepših životnih prekretnica. Međutim, izdržavanje studenata može da bude veliki trošak za kućni budžet, jer mesečni trošak za visokoškolca u drugom gradu, često prelazi prosek kruševačke plate. Ona je, u julu, bez poreza i doprinosa, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 62.250 dinara.

– Nekada su fakultete upisivala deca koja su želela da nastave školovanje, a danas upisuju ona čiji roditelji to mogu finansijski da podnesu. Velika je šteta što Kruševac nema više državnih fakulteta i viših škola. Znam mnoge porodice, čija su deca bila odlični đaci, ali koja iz finansijskih razloga nisu upisala fakultete. Sigurna sam da bi ta deca bila dobri doktori, naučnici ili inženjeri – kaže M.R, naša sagovornica, majka studenta treće godine Univerziteta u Beogradu.

Troškovi se samo nižu

 Nakon stresnog polaganja prijemnog ispita, sledi iščekivanje rezultata i nada da će osvojeni broj poena biti dovoljan za jedno od budžetskih mesta. Za samofinansirajuće, školarine na državnim fakultetima iznose između 60.000 i 250.000 dinara, dok su cene na privatnim znatno više. Plaćanje u nekoliko rata jeste olakšica, ali kod skupljih fakulteta mesečni iznosi su i dalje visoki.

– Srećom, moj sin je na budžetu od prve godine. Suprug i ja imamo još dvoje mlađe dece, pa nisam sigurna da li bi uspeli da mu omogućimo da studira kao samofinansirajući. Trenutno ne možemo da priuštimo sve što želimo, ali moramo da se potrudimo kako bi deci omogućili dobro obrazovanje i izveli ih na pravi put. Plate su nam male, pa radimo i dodatne poslove. Naše komšije su otišle u inostranstvo, kako bi zaradili novac i deci platili školovanje i život u drugom gradu, a neki podižu i kredite – objašnjava ona.

Iako je za roditeljski novčanik najbolja opcija da smeštaj bude u studentskom domu, skromni kapaciteti primoravaju mnoge iz provincije da žive u privatnim stanovima ili kućama. Cena zavisi od mnogo faktora, a kreće se od 150 do 300 evra mesečno, u zavisnosti od lokacije, kvadrature i opremljenosti. Tu ne ulaze troškovi za režije, pa je za infostan, struju, internet, kablovsku i telefon potrebno izdvojiti dodatni novac.

 – Sin nije želeo da živi u domu, pa nije ni konkurisao. Živi sa dvojicom drugova u manjem stanu na periferiji Beograda i plaćaju ga 300 evra. Oni koji su blizu centra ili fakulteta su veoma skupi, pa njih nismo ni uzimali u obzir – dodaje naša sagovornica.

Najveći broj akademaca iz provincije hrani se u menzi:

– U početku mu se nije svidelo, ali je sada tamo svakog dana sa kolegama i cimerima. Teško da bi oni u stanu spremali kuvano. Ovako imaju tople i raznovrsne obroke, štede vreme i ne razmišljaju o pranju sudova i kupovini namirnica, a pritom je i cena pristupačna.

Ne treba zaboraviti ni novac koji je potrebno odvojiti za gradski prevoz, knjige, skripte, prijavu ispita, članarinu u biblioteci.

Uz dobar prosek i marljiv rad studenti mogu konkurisati za državnu stipendiju, koja uglavnom pokriva troškove doma i menze. Budžetski status, smeštaj u domu i stipendija umnogome olakšavaju finansijske izdatke roditelja, koji bi, u tom slučaju, trebalo da odvajaju novac za džeparac i neke manje troškove.

Mnogi kažu da studentski dani ostaju najlepša uspomena u životu, pa ne treba zaboraviti ni troškove za izlaske, bioskope, pozorišta, manifestacije, kafiće, estorane.

 – Provod u Beogradu je veoma skup. Iako ne izlazi često, ne može se očekivati da deca samo sede kod kuće – kaže M.R.  

Kako bi obezbedili dodatni džeparac, deo akademaca radi poslove preko studentskih zadruga. To su uglavnom honorarni poslovi od po nekoliko sati nedeljno, koji ostavljaju prostor za fakultet i druženje.

 – Sin najčešće konobariše preko leta, a u toku godine, kada ima manje slobodnog vremena, radi na pakovanju i sortiranju robe. Nismo ga primoravali na to, ali je poželeo da sam zaradi dodatni džeparac – dodaje ona.

Kad mogućnosti prevladaju nad željama

 Kako je loša finansijska situacija često nesavladiva prepreka za odlazak na studije, mnogi maturanti biraju neku od visokoškolskih ustanova u rodnom gradu.

 – Naša rođaka želela je da upiše Medicinski fakultet, ali njeni roditelji nisu bili u mogućnosti da finansiraju studije. U osnovnoj i srednjoj školi bila je jedna od najboljih učenica, pa sam sigurna da bi nastavila da niže uspehe na fakultetu. Kako ne bi ostala na srednjoj školi, ovde je upisala višu školu. Iako je ne voli, student je za svaku pohvalu. Tako predano, vredno i pametno dete bilo bi odličan doktor. Zato je potrebno da i manji gradovi imaju veći broj fakulteta, kako bi nastavak školovanja bio dostupan svima – smatra naša sagovornica. 

Od visokoškolskih ustanova Kruševac, kao grad koji je u 2021. godini imao 6.394 mladih uzrasta od 20 do 24 godine, ima jedan fakultet i tri više škole, dve državne i jednu privatnu. Studijski programi na Poljoprivrednom fakultetu, koji je ove godine upisao petu generaciju studenata, su ratarstvo i povrtarstvo, stočarstvo i voćarstvo i vinogradarstvo. Od viših škola, koje u ponudi imaju po nekoliko studijskih programa mladi Kruševljani se mogu odlučiti za Akademiju vaspitačko-medicinskih strukovnih studija, Akademiju strukovnih studija šumadija, odnosno Visoku hemijsko-tehnološku školu te privatnu Visoku poslovnu školu prof. dr Radomir Bojković.

 – Želeo sam da upišem Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Polagao sam prijemni, ali nisam uspeo da upadnem na buDŽet. školarina je velika, pa nije bilo govora da budem samofinansirajući student. Nisam hteo ovde da upišem nešto što ne volim, pa sam se zaposlio. žao mi je što ne studiram kao moji prijatelji, ali možda jednog dana upišem fakultet koji želim još od srednje škole – objašnjava Dušan S. (23).

Poučeni iskustvom svršenih akademaca, koji se nakon teško završenih studija ne mogu zaposliti u struci, mladi sve češće odlučuju da se nakon završene srednje škole odsele u inostranstvo, gde neretko osnivaju porodice i ostaju da žive. Zato i ne čudi informacija da se, prilikom upisa u srednje škole, prva „popuni” Medicinska, čija su zanimanja najtraženija u svetu.

J.A.

________________________________________________________________________________________________

Bez informacija o novim fakultetima

Iako su predstavnici Gradske uprave još prošlog decembra, kada je Grad Kruševac kupio nekadašnju poslovnu zgradu FAM-a u Jug Bogdanovoj ulici, najavili da će ona biti namenjena otvaranju novih fakulteta, konkretne informacije o tome do danas nema.

Naime, našoj redakciji je još u martu u Gradskoj upravi rečeno da se „o otvaranju novog fakulteta pregovara sa Ministarstvom prosvete“ te da je „procedura  duga i komplikovana“. Nekoliko dana kasnije direktor Bezbednosno informativne agencije Bratislav Gašić je, gostujući na lokalnoj televiziji, najavio otvaranje Fakulteta političkih nauka i Fakulteta dramskih umetnosti u Kruševcu. Odgovor iz Ministarstva prosvete, na pitanja upućena još tada o otvaranju novih fakuleta u Kruševcu, naša redakcija ni do danas nije dobila. Nije stigao ni odgovor na pitanje o otvaranju novih fakulteta, upućen Gradskoj upravi Kruševac prošle nedelje.

Inače, prvi fakultet Univerziteta u Nišu, Poljoprivredni, prve studente je primio 2018. godine, Kruševac je inicijativu za njegovo osnivanje pokrenuo još 2012. godine.

J.B.