Peščanik: Predstavljeni rezultati istraživanja o učešću žena u dijalogu Beograda i Prištine

Istraživanje sprovedeno sa ciljem da se žene iz Rasinkog okruga osnaže i efektnije uključe u procese donošenja odluka u cilju pomirenja Srbije i Kosova, pokazalo je da većina ispitanika ovu temu ne vidi kao lokalnu i malo se njoj bavi. Istraživanje je sprovelo Udruženje žena „Peščanik“ u saradnji sa Asocijacijom žena Mitrovice za ljudska prava, a u okviru projekta “Žene za mir i bezbednost: ka dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova“, podržanog od strane Evropske unije i švedske fondacije Kvinna till Kvinna

Istraživanjem koje je sprovedeno u Rasinskom okrugu, obuhvaćena je 51 osoba, od čega 11 aktivistkinja od 30 do 60 godina, 11 žena između 20 i 30 godina, te 29 zvaničnica i zvaničnika , starosti od 23 do 55 godina.

Intervjui koje su tokom tri meseci obavile aktivistkinje udruženja, posebno sa ženama i muškarcima na pozicijama odlučivanja, pokazali su da većina ispitanika nije bila dovoljno upoznata sa ovom temom, da problem i moguća rešenja nisu posmatrali iz ugla uključivanja žena u procese donošenja odluka, te da su se malo ili se uopšte nisu bavili ovom temom, uz obrazloženje da nije lokalna.

– Na primer, od ispitanice zaposlene u Poreskoj upravi dobili smo odgovor da rodna ravnopravnost nije tema koju ona prati, a od jedne od odbornica da to nije tema koja bi nju zanimala. Na osnovu takvih i sličnih odgovora, stiče se utisak da većina rodnu ravnopravnost doživljava kao usku nadležnost određenih tela i institucija , a ne kao opštu vrednost – navela je Jakovljević.

Ispitanice iz fokus grupe sa funkcionerkama iznele su stav da one kao građanke ne znaju šta je potpisano, dogovoreno, spovedeno, te da o tome mogu samo da nagađaju.
Bilo je i mišljenja da bi, ukoliko bi se pitao, narod lako rešio problem Kosova, ali da je politika ta koja o tome odlučuje.

S druge strane, različita istraživanja, pa i ona koja su sprovedena u Rasinskom okrugu, pokazala su i da veliki broj građana i građanki Srbije veruje vlasti u pregovorima i podržava dijalog, iako većina njih ne zna šta je cilj pregovora Beograda sa Prištinom.

Govoreći o tome kod koga je moć da se nešto promeni kada je u pitanju pomirenje između Kosova i Srbije, Jakovljevićka kaže da građani i građanke smatraju da su iz tog procesa isključeni.

– Vlast ima meku moć da utiče na stavove građanki i građana i oblikuje javno mnjenje budući da se većina njih (64 odsto), o odnosima Kosova i Srbija, informiše putem televizije i to javnog servisa. Vlast ima “alate” da utiče na građanke i građane da joj veruju, ali ih ne koristi da normalizuje odnose između dve zajednice i dva naroda – kaže aktivistkinja Peščanika, dodajući da su ispitanici mišljenja da od dosadašnjih pregovora korist imaju političari, kriminalne grupe, pojedinci i međunarodni faktori (EU, Amerika).

Na pitanje čiji su Srbi i Srpkinje sa Kosova, jedna od ispitanica navela je da je na društvenim mrežama primetila mnogo govora mržnje od strane mladih ljudi, od žena, te da bi trebalo raditi na tome da se umesto mržnje šalju poruke pomirenja.

Da su žene su kao i muškarci takođe stradale u ratu, da se stalno govori o broju vojnika, muškaraca, ne i o ženama koje su bile maltretirane, mišljenja su anketirane mlade žene, uz poruku da bi i tu trebalo da budemo jednaki , te da se i ženama obezbedi odšteta i podrška.

S obzirom da se većina zvaničnika pozvanih da iznesu svoje mišljenje nije odazvala pozivu, u Peščaniku kažu da bi trebalo raditi na tome da se ojača partnerstvo između ženskih organizacija i nosilaca javnih funkcija, te da se u konitnuitetu radi i na podizanju svesti o potrebi većeg učešća žena u mirovnim procesima. Preporuka su i treninzi i obuke ali i direktna saradnja i uključivanje zainteresovanih lokalnih funkcionera u aktivnosti i zajednički rad, uz uključivanje građanki i ženskih organizacija u sve faze pregovaranja.

Poruka aktivistkinja koje su učestvovale u ovom istraživanju je “da treba zaboraviti tešku prošlost, prvenstveno mladi, dok će kod starijih to biti teže jer su preživeli teške zločine. Treba raditi na pomirenju, a jedan od primera je i zajednički dokumentarni film „Kismet“ gde se vidi da smo mi dosta sličan narod“.

Inače, ono što posebno zabrinjava, a što se nametnulo kao jedno od pitanja tokom ovog istraživanja je pitanje femicida, gde su se neki od ispitanika izjasnili da “ako pogledate Indiju, femicida u Srbiji nema”, do toga da je sve na ženama koje bi trebalo da se samoedukuju, da prijavljuju sve i kažu na koji način su ugrožene.
Projekat “Žene za mir i bezbednost: ka dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova“, ima za cilj da doprinese pomirenju građana i građanki Kosova i Srbije kroz osnaživanje žena Rasinskog okruga i iz regiona severnog Kosova za učešće u donošenju odluka i u procesima pomirenja, oslanjajući se na mehanizme omogućene domaćim propisima, Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 Žene, mir i bezbednost (SB UN 1325), te EU politikama i vrednostima.

D.P.