Pandemija – najveći rizik za poslovanje malih i srednjih preduzeća

Postavljeno: 21.06.2021

Pandemija korona virusa najveći je rizik sa kojim su se mala i srednja preduzeća susretala tokom proteklih godinu i po dana, pokazuju rezultati istraživanja, saopšteni na današnjem sastanku Parlamenta privrednika Regionalne privredne komore Rasinskog okruga

Istraživanje je za temu imalo suočavanje malih i srednjih preduzeća sa prirodnim i tehnološkim nepogodama, te olakšavanje njihovog oporavka nakon katastrofa.

– Naša mala i srednja preduzeća su na prvom mestu istakla da su suočena sa grupom bioloških rizika, tu spadaju pandemije koje se odnose na ljude, biljke i životinje. To je očekivano jer je pandemija kovida-19 imala najveći uticaj na sve u prethodnoj godini, a najveći izazov je svakako bio sačuvati zdravlje – istakla je Vidosava Džagić, pomoćnica direktora u Privrednoj komori Srbije.

Drugu grupu rizika predstavljaju elemntarne nepogode, pre svega grad i poplave.

– Te nepogode posledica su onoga što mi radimo, odnosno ne radimo povodom klimatskih promena. Postavlja se pitanje šta možemo da uradimo da bismo povećali nivo preventivnih mera kako bi se mala i srednja preduzeća što lakše suočila sa izazovima koji dolaze usled različitih rizika. Sa druge strane, iako se desi neki neželjeni događaj treba obezbediti minimum kontinuiteta poslovanja kako bi se preduzeća što pre i lakše oporavila – napomenula je ona.

Svetska istraživanja pokazuju da se 40 do 60 odsto malih i srednjih preduzeća veoma teško, odnosno nikada ne oporavi posle određenih katastrofa.

– Zato je veoma važno da se dobro organizujemo, počev od lokalne samouprave kako bismo zajedno izgradili lokalnu otpornost te se tako na lakši način suočavali sa izazovima, a da sa druge strane idemo ka izgradnji nacionalne otpornosti – dodala je Vidosava Džagić.

Sastanku je prisustvovao i državni sekretar u Ministarstvu privrede, Zoran Dimitrijević koji je istakao da su ključni činioci za bezbednost u poslovanju država, lokalne samouprave, osiguravajuća društva i privredni subjketi te da svi oni moraju biti partneri kako bi mogli da prevladaju eventualnu krizu.

– Pandemija nas je dovela u situaciju da se prilagođavamo kako bismo što bolje delovali u privrednom ambijentu. Država je to prepoznala na vreme i preduzela preventivne mere što je jedan od načina koji omogućava funkcionisanje sistema sa što manje posledica. Sada polako izlazimo iz toga i nadam se da ćemo se vratiti privrednim aktivnostima u punom kapacitetu – rekao je on.

Dodao je i da se privredni subjekti u poslednje vreme sve češće susreću sa sajber napadima koji dovode do toga da se gube podaci te da je za sve preduzetnike važno da što više ulažu u preventivu.

Najveći problem privrednika u Rasinskom okrugu, naročito na seoskim područjima, jeste napajanje električnom energijom pogotovo kada su velike oluje i sneg. Takođe, značajan broj firmi navodi da nema preventivne mere za zaštitu od poplava.

– Možemo da zaključimo da mala i srednja preduzeća imaju nedostatak resursa na osnovu čega bi identifikovali rizike od katastrofa i način na koji one utiču na poslovanje. Cilj ovakvog sastanka jeste da zajedničkim radom i kroz razmenu znanja i iskustava podstaknemo podizanje svesti privrednih subjekata kako bi blagovremeno mogli da odgovore na rizike od katastrofa – rekla je Maja Marković direktorka Regionalne privredne komore.

Pored rezultata istraživanja privrednici su dobili smernice, preporuke i primere dobrih praksi ali i priliku da nešto nauče i na iskustvima drugih malih i srednjih preduzeća.
Inače, istraživanje je realizovano u okviru inicijative „Izgradnja otpornosti Malih i srednjih preduzeća u Srbiji“, a sprovela ga je Privredna komora Srbije zajedno sa Evropskom regionalnom kancelarijom Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa.

D. M.

Ostale vesti

back-to-top