Pandemija i društveni život – da li će distanciranje ući u naš „kolektivni um“

Pandemija korona virusa traje već više od godinu dana i izvesno je da će po društvo imati mnoge posledice. Najviše se priča o onim ekonomskim, koje nisu beznačajne ali koje će se, kako izgleda, najbrže otkloniti. Pitanje koje se postavlja jeste kakve će posledice pandemija imati po društveni i psihički život ljudi. Neke od njih vidljive su već sada i sa sigurnošću nije moguće odrediti koliko će one trajati

– Pre više od godinu dana suočili smo se nečim, za većinu nas novim. Virus o kome se ni sada ne zna mnogo u potpunosti je promenio naš svakodnevni život. Opšta blokada i zahtevi za fizičkim distanciranjem onemogućili su da imamo odnose kao ranije – kaže za KruševacGrad sociološkinja Jelena Milutinović.

Na snagu su stupila nova pravila, radikalno drugačija od onih na koja smo svi navikli. Porodične veze i prijateljstva, način na koji radimo, na koji se zabavljamo sve to je pogođeno novim pravilima.

– Na najosnovnijem nivou, način na koji se odnosimo prema drugim ljudima izvan naših domaćinstava je različit od svega što smo ikada iskusili. Kada dolazimo u kontakt sa drugima manje ih dodirujemo, mnogi se pitaju hoćemo li se ikada više rukovati. Sa ljudima razgovaramo na daljinu ili putem elektronskog uređaja. Fizički kontakt, rukovanje, zagrljaje zamenila je fizička distanca. Naglašavam da se radi o fizičkoj, a ne socijalnoj distanci jer se taj termin pogrešno koristi od početka pandemije. Mi se nismo socijalno distancirali, upravo zbog korišćenja tehnologije koja nam je dostupna ostali smo u kontaktu jedni sa drugima – napominje ona.

Nova tehnologija koja godinama unazad ima važnu ulogu u životu svih nas u poslednjih godinu dana pokazala se od vitalnog značaja.

– Stekao se osećaj da bi bez interneta sve prestalo da funkcioniše, on nam omugućava da radimo, da se obrazujemo, da budemo u bezbednom kontaktu sa drugim ljudima, da kupujemo namirnice, garderobu i sve što nam je potrebno, ceo naš društveni život odvija se onlajn – kaže naša sagovornica.

Pitanje koje se postavlja jeste šta će biti sa sveopštim distanciranjem kada se pandemija završi, da li će sve biti kao ranije.

– Da li će distanciranje ući u naš „kolektivni um“ u velikoj meri zavisiće od toga kako će pandemija da se završi. Ako se vakcine pokažu pouzdanom u borbi protiv virusa, fizičko distanciranje biće manje neophodno i postepeno može da nestane iz svesti javnosti. S druge strane, ako pretnja potraje, distanciranje će ostati u prvom planu našeg razmišljanja. Za sad je sigurno samo to da što duže distanciranje potraje, to će veće posledice imati.

Pored negativnih postoje i pozitivne posledice pandemije, jedna od najznačajnijih jeste porast interesovanja za ekologiju i zaštitu životne sredine.

– Zaustavljanje privrede i drugih aktivnosti u većem delu sveta izazvalo je veliko poboljšanje kvaliteta vazduha. Ljudi širom sveta počeli su da udišu čistiji vazduh, a neki su prvi put videli zvezde. Ako to shvatimo kao priliku i razumemo efekte naših aktivnosti na životnu sredinu možemo da preduzmemo trajne mere kako bi zaštitili planetu – ističe Jelena Milutinović.

Još jedan pozitivan ishod je, kaže, taj što učimo važnost drugih ljudi u našem životu.

– Izolacija je većini teško pala, a odsečenost od drugih podsetila nas je da budemo blizu ljudi do kojih nam je stalo.

Prema njenim rečima, celokupna situacija treba da nas nauči i da cenimo one ljude koji rade na poslovima koji su neophodni, ali koji nisu visoko plaćeni.

– Zaposleni u prehrambenim radnjama, komunalci i, naravno, lekari i medicinsko osoblje pružaju neprocenjive usluge za naše društvo i ne treba da ih uzimamo zdravo za gotovo.

Dodaje i da nas je pandemija naučila da mnoge poslove možemo obavljati na daljinu i da je to izvesna opasnost na koju treba obratiti pažnju nakon završetka pandemije.

– Moguće je da, kada se pandemija završi, te prakse postanu trajne što bi prouzrokovalo trajni gubitak u socijalnim kontaktima. To ne smemo da dozvolimo jer virtuelne veze nisu zdrava zamena za pravi ljudski kontakt.

D. M.
Foto: Pixabay