Olivera Drenovac: Ekologija nije zabava za bogate, već potreba svih živih bića

Pred nama je završetak postrojenja za preradu otpadnih voda za koje se očekuje da će početi sa radom sledeće godine, ali imamo i sto naseljenih mesta koja nisu sva obuhvaćena prečišćavanjem otpadnih voda. Dakle, imamo zadatak da i u tim seoskim sredinama rešimo pitanje otpadnih voda, a s obzirom na to da svima dovodimo zdravu pijaću vodu sa jezera ]elije, kasnimo sa tim projektima.  Pored toga imamo postrojenja u Brusu i Blacu, imamo zaštitu jezera Ćelije kao poseban ekološki problem i imamo sada početak izgradnje regionalne sanitarne deponije. Za rešavanje takvih velikih ekoloških problema potrebno je uključivanje stručnjaka koje mi imamo u gradu, potrebno je uključivanje građana jer to se tiče svih nas, ali je naravno jako bitno uključivanje političara, odnosno donosilaca odluka koji treba da razumeju da je ponekad donošenje nekih mera možda nepopularno, ali da je dugoročno gledano strateški veoma važno da se takve odluke donesu

Ovako naša sagovornica, pomoćnica gradonačelnice Kruševca za ekologiju, održivi razvoj i energetiku odgovara na pitanje koliko smo blizu rešavanja ozbiljnih ekoloških zadataka u Kruševcu. Upitali smo je i koliko se može računati na regionalnu saradnju, neophodnu u tom poslu i da li su veliki projekti, poput zaštite jezera ]elije, mobilisali sve snage u lokalnim samoupravama koje su deo tih projekata.

– Pa, na žalost, ja mislim da nisu. Mi smo još 2007. godine počeli da se bavimo jezerom Ćelije kao zaštićenim prirodnim dobrom, pa su ti napori propali. Tada je problem bila opština Brus koja nije imala političku volju, odnosno njihova Skupština opštine nije donela odluku da se jezero proglasi zaštićenim prirodnim dobrom. Ja sam 2018. godine ponovo pokrenula inicijativu da se taj postupak završi i ušli smo u program Zavoda za zaštitu prirode.  Prošle godine su oni već bili na terenu, radili su istraživanja. Rečeno mi je da će do kraja godine biti završena revizija studije iz 2007. Nakon toga imamo zakonsku proceduru koja obuhvata javnu raspravu i donošenje skupštinskih odluka u Kruševcu i Brusu. I to će biti pravi test za vaše pitanje.

Jezero Ćelije potencijalno ramsersko područje

*Imate li neke informacije o dosadašnjim nalazima stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode?

-Upravo su prošle nedelje ovde bile kolege iz Zavoda, i s obzirom na to da su to ljudi koji su zaista posvećeni prirodi i veoma stručni, bili su baš oduševljeni, jer su na jezeru videli pelikana. Za njih je to  bio značajan i lep trenutak kada su videli da ima ptica na našem jezeru. To je veoma bitno, jer naše jezero može da postane i ramsersko područje a to su ta neka vodena staništa koja su interesantna i najvažnija kao veliki biološki i ekološki rezervat.

*Ko bi njime upravljao?

-Mi smo ponovo predložili, kao i u prvoj studiji, da upravljač zaštićenim prirodnim dobrom bude naše javno preduzeće Vodovod koje se i najviše brine o jezeru, a ima i najviše kapaciteta. Međutim,  sad su zbog novih zakonskih propisa tu malo u problemu ribočuvari, zato što bi u tom slučaju sve nadležnosti koje oni sada imaju, bile prenete na Vodovod. I tu dolazimo u neki sukob interesa što mislim da ne bi trebalo da se dogodi jer je jezero toliko važno za sve nas. Mislim da ribočuvari mogu da budu uključeni kroz renxersku službu Vodovoda koja mora da se formira i da nastave da rade te poslove koje i sada rade. Zaista mislim da radna mesta za nekoliko ljudi ne mogu da budu prepreka za jedan ovako veliki i ozbiljan projekat kao što je zaštita jezera Ćelije.

*Kakvo je stanovište Vodovoda o tome?

-Mi smo imali sastanak sa direktorom Vodovoda gde ga je predstavnik Zavoda za zaštitu prirode upoznao sa nekim obavezama i nadležnostima  upravljača zaštićenim prirodnim dobrom. Oni treba da to razmotre, jer kad imate nove obaveze, onda imate i nove troškove i to, naravno, sa stanovišta zabrane zapošljavanja, sa stanovišta budžetiranja, nikome nije u interesu. To je nešto novo za Vodovod, ali mislim da bi bilo jako loše da odustanu od toga i da to ne prihvate. U tom slučaju bismo mi morali da predložimo nekog novog upravljača. Na žalost, ja nisam prepoznala nikog drugog ko bi bio zainteresovan, a da je dovoljno kadrovski i tehnički opremljen da može da se bavi time.

*Na koje izvore prihoda bi Vodovod mogao da računa u slučaju da prihvati tu novu obavezu?

-Finansiranje zaštićenih prirodnih dobara se sprovodi na više načina. Tu su uvek neke donacije, ali i naplata dozvola, ulaznica, proizvodnje turističkih sadržaja, kao što, na primer, radi Zasavica. I Ministarstvo životne sredine je u obavezi da određena sredstva odvoji za zaštićena prirodna dobra. Ona se dobijaju kroz projektno finansiranje. Ukoliko bismo uspeli da se dobro pozicioniramo, mogli bismo da konkurišemo i kod različitih evropskih fondova, jer su ta vodena staništa i ramserska područja veoma interesantna. Mogu da se razvijaju različiti oblici turizma od kojih može da se prihoduje. Pošto je oko jezera intenzivna poljoprivredna proizvodnja, ako imate zaštićeno prirodno dobro i organsku proizvodnju u okviru njega, vi onda imate mogućnost da se brendirate, to je onda zaštićeno poreklo proizvoda, tako da su to neke mogućnosti koje se otvaraju i Vodovodu kao  budućem upravljaču.

Odluke o regionalnom sistemu upravljanja otpadnim vodama – do kraja godine

*Šta se u ovom trenutku dešava sa regionalnim sistemom za tretman otpadnih voda, nakon što smo sa Brusom i Blacem potpisali pismo o namerama?

-Prečišćavanje otpadnih voda Brusa i Blaca je prilično kompleksan poduhvat, on prilično dugo i traje. Počeo je 2012. godine, upadao je u različite probleme i dolazio do ivice odustajanja od celog posla i onda smo se mi stvarno potrudili, prilično neformalno, da pomognemo realizaciju tih projekata znajući da će time jezero dobiti mnogo veću zaštitu i biti mnogo manje ugroženo nego što je sad. U projektu koji smo radili sa Kraljevinom Švedskom mi smo se opredelili da nam zaštita jezera Ćelije bude tema, a onda su kolege iz Švedske shvatile da su nam Brus i Blace veliki problemi. Tada smo odlučili da taj projekat podignemo na regionalni nivo i zahvaljujući tome smo mi prošle godine išli u jednu studijsku posetu u Švedsku, u delegaciji su bili gradonačelnica, predsednici opština i direktori komunalnih preduzeća Brus, Blace, Aleksandrovac i Kruševac. Ove godine je u Švedsku išao tim eksperata, međutim, sticajem okolnosti  i zahvaljujući kolegama iz SKGO koji su nama praktično učesnici u projektu, pošli su i ljudi iz Srbijavoda i Ministarstva za evriointegracije preko kojih se i sprovodi projekat Brusa i Blaca. Tako da smo mi zahvaljujući toj studijskoj poseti imali priliku da u Švedskoj razgovaramo sa ljudima iz Beograda o našim problemima koji se tiču Kruševca, Brusa i Blaca.

 *Kakvi su efekti tih razgovora?

– Oni su razumeli da Kruševac nije dovoljno uključen do sada i da je potrebno da se zaista mnogo više radi na međuopštinskoj saradnji nego što se do sada radilo. Jer sva ova potpisivanja, na žalost, završe u fijokama i nemaju taj motor, tu snagu da stvari pokrenu sa mrtve tačke i to je generalno, ja mislim, problem u Srbiji. Epilog je da se Ministarstvo za evrointegracije uključilo kao nosilac projekta. Organizovali su jedan sastanak i onda su nas obavestili da je u Evropskoj delegaciji došlo do kadrovskih izmena i da je projekat Brusa i Blaca u problemu jer su oni videli da ti projekti nisu sami za sebe održivi. Mi smo još 2014. godine, kad je urađena studija, znali da Brus i Blace ne mogu da finansiraju te projekte sami i da moraju da se uključe građani Kruševca da ih sufinansiraju. U Evropskoj delegaciji rekli su nam da će skinuti projekat ukoliko se ne daju ozbiljne garancije da će međuopštinska saradnja profunkcionisati i da će se u okviru nje praktično naći i model finansiranja postrojenja u Brusu i Blacu. Za 8. novembar u Rasinskom okrugu zakazan je sastanak svih političkih aktera u ovoj regionalnoj priči i na tom sastanku bi trebalo da se Brus i Blace konačno izjasne o učešću Kruševca, kako u sufinansiranju, tako i u upravljanju ovim postrojenjima. Sastanku će prisustvovati  i predstavnici Evropske unije, Ministarstva za evrointegracije, Direkcije za vode i drugih republičkih institucija.

*Gde se tačno projekti za izgradnju postrojenja u Brusu i Blacu sada nalaze?

-Prva informacija o pripremi tenderske dokumentacije na sajtu Evropske delegacije izašla je 19. avgusta, tako da je ta procedura već krenula, ali je potrebno da se do kraja godine reši pitanje održivosti, sufinansiranja rada ovih postrojenja od strane Kruševca. Sada smo dobili i stručne konsultante koje je angažovala Evropska delegacija, a koji su svojevremeno radili i na izradi studije. Njihov zadatak da ponovo urade analizu postojeće studije odnosno da dokažu na koji način može da se vrši finansiranje ovih postrojenja. Na nama je, na opštinama i na donosiocima odluka da daju zadnju reč kako će Brus, Blace i Kruševac upravljati radom tih postrojenja kada budu dobili rezultate te studije.

*Šta to zapravo podrazumeva?

-Moramo da napravimo model kako će to funkcionisati. Da li će nam Brus i Blace prepustiti da naš Vodovod upravlja tim postrojenjima, ili će se formirati novo preduzeće koje će biti regionalno, to su sad pitanja koja su se pred nama otvorila i koja moramo da rešimo do kraja godine. U svakom slučaju, potpuno je besmsleno da ta postrojenja koja koštaju 11 miliona evra posle pet godina ne rade, a ima ih u Srbiji koliko hoćete takvih. Nama u Kruševcu je interes da funkcionišu. S druge strane, da bi ona funkcionisala mi moramo tačno da znamo koliko je sredstava potrebno, koliko sredstava treba da obezbede Brus i Blace a koliko grad Kruševac. Ako mi treba da damo neke pare, a treba, moramo da znamo kolike su pare i da imamo kontrolu nad trošenjem tih sredstava.

Mi smo 2015. godine i doneli skupštinsku odluku da ćemo sufinansirati rad postrojenja u Brusu i Blacu. Tada, na toj skupštini, svi odbornici i opozicije i pozicije su jednoglasno podržali taj predlog, znajući koliko je važno da se sačuva jezero Ćelije. Ja želim da verujem da će i sada biti tako.

N.Budimović