Okrugli sto u Kruševcu o slobodi medija – “Situacija u medijima gora nego pre medijske reforme”

Da je najveći problem srpske medijske scene nesprovođenje seta medijskih zakona iz 2014.godine, da je informisanje građana na lokalu danas na nižem stupnju nego pre takozvane medijske reforme i da je osećaj straha i ugroženosti kod novinara nikad veći, neki su od zaključaka sa okruglog stola o slobodi medija, organizovanom u Kruševcu

Pored predstavnika nevladinog sektora, od lokalnih medija, pozivu da prisustvuju, odazvali su se jedino novinari lista GRAD i portala krusevacgrad.rs

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rekao je da je najveći problem srpske medijske scene nesprovođenje seta medijskih zakona iz 2014.godine.

– Umesto da dobijemo medije koji će služiti javnom interesu, mi smo dobili medije koji su instrumentalizovani u političke svrhe i nemaju u svojoj osnovi izveštavanje građana kao jedini cilj, već zadovoljavanje određenih političkih interesa – kazao je on.

– Medijska strategija, kasnije i medijski zakon, doneti su sa željom da se građanima omogući da do njih dopre objektivna i isitinita informacija, bez upliva politike ili drugihcentara moći – podsetio je on, dodajući da je to nešto što je bilo ideja vodilja pri izradi svih dokumenata, od medijske strategije do seta medijskih zakona.

Ta strategija je, kako je kazao, podrazumevala nekoliko veoma važnih segmenata – izlazak države iz vlasništva u medijima, privatizaciju medija i projektno sufinansiranje kao način da se zaštiti javni interes.

– Kojim god redom da krenemo u analizu ovih ciljeva implementacije medijskih zakona, dolazimo do jednog te istog zaključka, a to je da sprovođenje medijskih zakona ne da nije unapredilo informisanje građana, već je informisanje građana danas na nižem nivou nego pre takozvane medijske reforme – rekao je Obradović.

Konstatovao je da se medijska reforma utopila u želju i ove političke garniture da kontroliše medije, te zaključio da ni ova kao ni one koje ranije garniture koje su bile na vlasti od 2000-te godine pa na ovamo, ne vidi medije kao deo demokratskog procesa, kao četvrti stub demokratije.

Maja Stojanović, direktorka Građanskih inicijativa, kazala je da cilj ovakvih okupljanja da se pre svega vidi na koji način se implementiraju medijski zakoni u lokalnim sredinama, kao i to koji su to problemi i izazovi sa kojima su suočavaju lokalni mediji i lokalni novinari.

Istakla je da je ceo skup, s jedne strane, podrška “Speak up” konferenciji u Briselu, a s druge strane, prilika za dopune ili komentare civilnog društva i medija u vezi sa izradom nove medijske strategije.

Kao najveće probleme novinara u lokalnim sredinama navela je njihovu bezbednost i pritiske koje trpe, te probleme vezane za privatizaciju medija, odnosno, za novo vlasništvo u mediima i njihovo finansiranje.

Da je ideja medijske reforme bila pre svega da država izađe iz medija, a sa argumenatacijom da država i loklane vlasti utiču na uređivačku politiku medija koji su u javnom vlasništvu, podsetio je Zoran Nikolić iz Cenzolovke.

Kazao je da su ti mediji dve trećine svojih prihoda dobijali iz lokalnih budžeta, da su uglavnom imali veliki broj zaposlenih, te da su u tim uslovima, u najboljem slučaju, poslovali sa pozitivnom nulom.

– Znalo se da finansiranja iz javnih izvora više neće biti I logično je bilo da niko te medije nije kupovao iz ekonomski razloga. Motiv je bio politički i mi smo upravo takvu privatizaciju imali, partijsku – rekao je on.

Naglasio je da se od 34 medija koliko ih je prodato, za 20 može odmah utvrditi da su ih kupili ljudi koji su povezani sa političkim partijama na vlasti.

– Rezultat privatizacije se znao. Prvo, zatvaranje velikog broja medija, drugo, upliv partija u uređivačku politiku medija, treće, veoma neizvesna sudbina kupljenih medija nakon izbora – zaključio je Nikolić.

Novinarka Nada Budimović, urednica lista GRAD i portala krusevacgrad.rs, istakla je da pokušaj kontrole medija i pritisak na novinare u lokalnim sredinama nije izum ove vlasti , “ali da je osećaj straha i ugrođenosti koje novinari imaju, ono što razlikuje ovo od nekih ranijih vremena.”

Prema njenim rečima, ugroženost novinara nije samo pitanje da li je neki novinar fizički napadnut.

– Novinari u lokalnim medijima danas su egzistencijalno nebezbedni i njihov izbor se svodi na pitanje da li će čuvati novinarski integritet i rizikovato da im porodica gladuje ili će pristati na kompromise da bi sačuvali i taj neredovni minimalac za koji danas većina novinara radi na lokalu – kazala je ona.

Uz konsttaciju da to u stvari i nije izbor, kazala je da je sigurna da u Kruševcu nema novinara koji nije napravio neki, “makar i najmanji kompromis sa svojom novinarskom savešću”.

D. P.