Okrugli sto o primerima dobre prakse u radu sa romskom zajednicom

Na okruglom stolu koji je organizovalo Udruženje “Romani cikna” predstavljeni su primeri dobre prakse u radu ovog Udruženja sa romskom zajednicom u Rasinskom okrugu tokom prethodne tri godine. Predstavljen je i metod The Community Score Card (CSC) koji se pokazao kao odličan u detektovanju i postavljanju prioriteta prilikom rešavanja problema sa kojim se romska zajednica suočava

-Projekat koji sprovodimo već tri godine je na izmaku, a njegov cilj je da predstavnici romske zajednice najpre prepoznaju svoje potrebe, a potom da se povežu sa institucijama i zajedno rade na rešavanju tih problema – kaže Slavica Rakić, aktivistkinja Udruženja “Romani cikna”.

Oblasti kojim su se aktivistiknje bavile tokom projekta su: suzbijanje nasilja porodičnog i partnerskog, obrazovanje, rani, odnosno dečiji brakovi i majčinstvo. Pravljeni su informatori koje su delile na uličnim akcijama.

– Povezivanje je važno, institucije znaju za probleme, ali često ne pričaju o tim problemima. Mi smo povezali predstavnike zajednica i institucija preko fokus grupa, nastali su akcioni planovi koji se već realizuju. To je jedna garancija da će se malo više pažnje posvetiti i na drugačiji način raditi na rešvanju tih problema – navodi ona.

U okviru projekta aktivistkinje su održavale sesije, konsultativne sastanke, fokus grupe sa predstavnicima romske zajednice i institucija. Tokom ovog projekta prvi put je sprovedena metoda The Community Score Card (CSC)  za prepoznavanje potreba.

-Kada smo se dogovarali o projektu, tada smo prošli obuku za primenu CSC metode koja treba da pomogne zajednici i institucijama da naprave sistem bodovanja prioriteta problema, kako se ne bi bavili svim problemima odjednom. Cilj ove metode je da se otvori razgovor na temu zašto dolazi do šumova tokom pružanja usluga, takođe postoje i usluge koje nisu adekvatne i potrebne zajednici, a uporno se sprovode – ističe Snežana Živković iz ovog Udruženja.

Inače, CSC metoda je vrlo korisna, prvi put je sprovedena 2002. godine u istočno-azijskim zemljama, gde je stanovništvo uglavnom nepismeno, te su uz pomoć likovnih prikaza uspeli da prepoznaju probleme sa kojima se suočavaju. Primena ove metode bila je uspešna u Rasinskom okrugu.

-Naša iskustva u primeni ove metode su prilično pozitivna, korona nam je bila jedino ograničenje. Najzadovoljni smo izradom akcionog plana na temu diskriminacije u osnovnim školama. Tu smo radili sa roditeljima romske dece kojoj su nam otkrili neke potpuno nevidljive oblike diskriminacije i to nam je bilo jako značajno, kao i školama koje ta deca pohađaju – ističe ona.

U okviru ovog projekta, organizovana je studijska poseta saradničkoj organizaciji Otaharin u Bijeljini.

-Imali smo jednu dobru studijsku posetu gde smo razmenili iskustva i nadamo se da ćemo ih dobro primeniti i u našoj sredini. Nedavno smo održali i sjajnu likovnu koloniju sa ženama u Vrnjačkoj Banji gde su žene na svoj kreativan način oslikavale Mona Lizu i Devojku sa srebrnom minđušom kao Romkinje. Imamo u planu posetu Gamzigradskim ženama koje se bave rukotvorinama – navodi Slavica Rakić.

Podsećamo, okrugli sto je održan kao deo projekta „Za aktivnu inkluziju Romkinja na Zapadnom Balkanu – FAIR III”, a kao deo projekta „Za bolji položaj Romkinja u Rasinskom okrugu”. Projekat sprovodi UG „Romani cikna” iz Kruševca,  uz podršku CARE International Balkans i Austrijske razvojne agencije (ADA).

Inače, UG „Romani cikna“ nastalo je 2010. godine na inicijativu dugogodišnjih romskih aktivistkinja u cilju jačanja integrativnih procesa Romkinja  u zajednicu, kroz  rad na poboljšanju njihovog socijalnog, ekonomskog, zdravstvenog, obrazovnog i kulturnog statusa.

M.S.