„Oko Jastrepca“: Selo u izumiranju privlači turiste iz celog sveta

U Maloj Reci, selu od stotinak stanovnika, nalazi se seosko turističko gazdinstvo „Oko Jastrepca“ koje privlači mnogobrojne turiste iz zemlje, ali i iz inostranstva. Njegov domaćin je Slaviša Stojković, Beograđanin koji je marta 2018. godine napustio rodni grad i sa svojim roditeljima došao na očevo imanje s ciljem da ga u potpunosti obnovi. Iako se primarno bave turizmom, Stojkovići su uspešni i u poljoprivredi o čemu govori 3. mesto za najbolje poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji 2022. godine

Kada je Slaviša došao na imanje pre pet godina, prvenstveno je imao želju samo da ga ponovo oživi. Vremenom se kod njega javila ideja o seoskom turizmu, što su podržali i njegovi roditelji, pa i danas njih troje žive na ovom gazdinstvu.

– Dosta sam putovao i u razgovoru sa ljudima sam shvatio da bi seoski turizam u ovom kraju mnogima bio zanimljiv. Jastrebac je blizu, kao i Ribarska Banja. Nedaleko, u Đunisu, se nalaze i dva autentična manastira, a i Kruševac je veoma lep grad i kao takav interesantan turistima. Zbog toga sam odlučio da se mi kao porodica posvetimo tome. Krenuli smo prvo od stare kuće gde je plafon bio dosta oronuo pa smo ga u potpunosti renovirali. To se dogodilo pre tri godine kada smo i zvanično registrovani kao seosko turističko gazdinstvo – naveo je Slaviša Stojković.

Porodica Stojković se ponosi svojom starom kućom koja datira iz 1918. godine i kao takva predstavlja najstariju u kraju koja je i dalje funkcionalna i u upotrebi. Sama kuća je u potpunosti dostupna gostima i u njoj se nalaze dve spavaće sobe i jedna dnevna.

– Kako bismo sačuvali autentičan izgled kuće, nismo uradili izolaciju niti fasadu. Jedino smo uveli vodu i malo kupatilo, čega naravno nije bilo u kućama na početku XX veka. S druge strane smo sačuvali i neke predmete koji su stari preko 70 godina. Takva je situacija sa ormarom koji je iz 1951. godine, dok madrac iz velike sobe datira iz 30-ih godina prošlog veka. Oba predmeta su u odličnom stanju i gosti mogu da ih koriste – rekao je domaćin imanja.

Pored stare kuće, gostima je na raspolaganju čitav jedan sprat nove kuće, a domaćini planiraju da iskoriste i potkrovlje koje bi služilo kao teretana ili neki vid rekreacije. Sveukupno, domaćinstvo u ponudi ima 3 francuska ležaja i može da ugosti 6 osoba.

Pored turizma, Stojkovići se bave i voćarstvom i ratarstvom. Takođe, u svojoj ekonomiji imaju i moravke, autohtonu vrstu svinja, ali i koze, koje su preko cele godine puštene napolju. Zahvaljujući tome, 70% proizvoda koji serviraju prilikom obroka su upravo sa njihovog imanja.

– Naši gosti u ponudi imaju oko 10-ak domaćih jela. Trudimo se da sami obroci budu takvi da svi oni koji nas posete imaju utisak da su posetili svoju baku na selu. I preko hrane se trudimo da pocetiocu što više približimo srpsko selo – istakao je Slaviša.

Odličan ukus kozijeg sira, mleka i raznih drugih kulinarskih specijaliteta dodatno čini privlačnim ovo gazdinstvo turistima iz čitavog sveta. Zainteresovani ih mogu pronaći i na bukingu, kao i na društvenim mrežama instagram i fejsbuk. Pun pansion sa prenoćištem košta 3.000 po danu, dok se i vaučeri mogu iskoristiti u njihovom gazdinstvu. Domaćin je prezadovoljan interesovanjem i turistima koji posećuju gazdinstvo.

– Trenutno imamo goste iz Novog Sada, dok su juče smeštaj napustili ljudi iz Niša. Zanimljivo je istaći da nas posećuju i turisti iz inostranstva. Ove godine smo prvi put imali goste iz Australije, a posećivali su nas i Nemci, Austrijanci i Amerikanci. Sporadično imamo goste preko cele godine, mada nas je najviše ljudi posetilo u periodu od jula do septembra 2022. kada je kod nas iskorišteno oko stotinak vaučara – kazao je Slaviša Stojković.

Slaviša ističe odličnu saradnju sa Gradom, tačnije sa sektorom turizma i poljoprivrede pri Opštini, ali smatra da je potrebno dodatne samoinicijative samih meštana kako bi seoski turizam još više zaživeo.

– Glavni cilj pokretanja seoskog turističkog domaćinstva je bila ljubav prema selu i želja da turisti posetom našem imanju osete kako izgleda jedan normalan seoski život. Takođe,  preko društvenih mreža se trudim da samo selo predstavim mlađim generacijama. Mislim da je glavni problem srpskog sela nedostatak svesti ne samo mladih ljudi, nego i samih meštana o potencijalu koje selo i priroda oko njega imaju – zaključio je on.

FOTO: Privatna arhiva

Nikola Lazić