Održana tribina posvećena mentalnom zdravlju mladih

U Beloj sali Kulturnog centra održana je tribina tokom koje su učesnici detaljno upoznati sa osnovama nenasilne komunikacije, načinima prevazilaženja stresa od najburnijeg perioda života, odnosno puberteta, kao i sa time šta je emocionalna pismenost u suštini, a prisutni su imali mogućnost da postavljaju pitanja i razreše svoje nedoumice sa autorima i realizatorima tribine

Ova tribina bila je završni događaj u okviru programa neformalnog obrazovanja mladih, tj. radionica koje su zajedno sprovodili Kancelarija za mlade grada Kruševca i Agencija za regionalni i privredni razvoj Rasinskog okruga. Realizovane su od oktobra do kraja novembra u šest srednjih škola, i to: Ekonomsko-trgovinskoj, Politehničkoj školi „Milutin Milanković“, Gimnaziji, Medicinskoj školi, Hemijko-tehnološkoj školi i Muzičkoj školi „Stevan Hristić“, a na radionicama je učestvovalo ukupno 323 učenika.

– Aktivno se bavimo potrebama mladih, te smo ove godine, kao i prošle sproveli anketu o tome koje radionice bi oni želeli da prate i šta je to što ih interesuje. Odziv je bio odličan, dosta bolji nego prošli put. Sprovedene su kvalitetne radionice glume i fotografije i mladi su, na sreću, aktivno učestvovali i angažovali se da svojim savetima pomognu boljem funkcionisanju grada – navodi Aleksandar Vuksanović, predstavnik Saveta za mlade grada Kruševca.

Mentalno zdravlje nije problem samo u našem okruženju, već na globalnom nivou. Zbog nedovoljno razvijenih usluga kada je ova tema u pitanju mnogi adolescenti ne dobijaju dovoljnu psihološku pomoć koja im je potrebna.

– Mentalno zdravlje i dalje nije tema o kojoj se otvoreno razgovara u društvu i važno je da postoji društvena stigma kada mlada osoba potraži pomoć, a prema istraživanju UNICEF-a samo 5 do 7% ispitanika vide prosvetne i zdravstvene radnike kao izvor informacija kada je ovaj problem u pitanju. Naše radionice su održane sa ciljem da mladima obezbede kvalitetni interaktivni program neformalnog obrazovanja i angažovanog provođenja slobodnog vremena na teritoriji grada jer su sami poželeli da se ova tema razvije – objašnjava Svetlana Aleksić, psiholog.

Istraživanje sprovedeno u avgustu govori o tome da je samo 37% mladih potražilo pomoć izvan kruga porodice i prijatelja, a 24% je razmišljalo o tome, dok 47% smatra da se pomoć ne traži jer bi to bio pokazatelj njihove slabosti i plaše se osude okoline.

– Tokom moje radionice o emocionalnoj pismenosti zaključio sam da se jako malo govori o ovom problemu i o njemu se razmišlja tek u trenutku kada se desi nešto loše. Mentalno zdravlje nije apsolutna kategorija, niko nije potpuno mentalno zdrav i ne postoji linija između onih koji su zdravi i onih koji nisu jer smo svi podložni tome da nam mentalno stanje bude ranjivo. U trenutku kada nam se neko obrati i sa nama podeli problem, ako ne možemo da ga rešimo, nepotrebno je davati neadekvatne savete, najbolji savet je slušanje jer čovek često kada govori o svom problemu sam dođe do rešenja – rekao je Vojislav Đinđić, psiholog i psihoterapeut.

Na radionicama su srednjoškolci pokazali da su prilično svesni u kakvom se društvu nalaze, zaključivali su da je ključ dobrog zdravlja rad na sebi kroz fizički aspekt, odnosno vežbanje i treniranje, zatim kroz čitanje, razgovore, izbegavanje stresnih situacija i sl.

– Deca su na radionicama često iznosila da u svakodnevnoj komunikaciji preovlađuje pasivno-agresivan način koji podrazumeva da u stresnom trenutku reagujemo tako što pokazujemo „moć“, mislimo samo na sebe i povisimo ton, što se odražava na dečije mentalno zdravlje. Jedini ispravan način komunikacije jeste da uvek kažemo ono što mislimo bez da ugrozimo nekog drugog, što je mladima bilo najčudnije – navela je Snežana Rajković, pedagog.

J. S.