Odbornica Tamara Asković, o Romima na Svetski dan Roma

Prva Romkinja na funkciji odbornice u Skupštini grada Kruševca, na Svetski dan Roma (8.april), za portal KruševacGrad govori o položaju ove nacionalne manjine u našem gradu, najčešćim problemima sa kojima se ova populacija suočava, te Lokalnom akcionom planu za socijalno uključivanje Roma i Romkinja na teritoriji grada Kruševca, usvojenom krajem prošle godine

Položaj Roma i Romkinja kojih, prema zvaničnom popisu iz 2012-te na području našeg grada ima 2.461 a prema podacima poznavaoca prilika na terenu između 3.500 i 4.000, ne razlikuje se puno od položaja romske populacije na nivou Srbije.

Siromaštvo, predrasude i diskriminacija i dalje su svakodnevnica ove nacionalne manjine, a cilj Lokalnog akcionog plana za period 2021- 2023. godine koji je usvojen krajem prošle godine, je da se obezbedi sistemski pristup unapređenja kvaliteta života romske populacije u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, socijalne i zdravstvene zaštite.

– Kao i prethodni Lokalni akcioni planovi i ovaj se odnosi na pomenute četiri oblasti. Najviše pomaka u poslednjih osam godina ima u oblasti obrazovanja, što je primetno i na nivou cele Srbije. Ipak, to je oblast na kojoj treba i dalje raditi, jer još uvek dolazi do osipanja romske dece iz sistema obrazovanja, zbog migracija i siromaštva gde na primer, tokom zimskog perioda, romska deca ne odlaze u školu jer nemaju adekvatnu odeću i obuću. Neophodno je raditi i na eliminaciji zdrave romske dece iz specijalnih škola, jer se u praksi ta deca i dalje upisuju u te škola, čime su delimično onemogućena da napreduju u skladu sa svojim mogućnostima – kaže Tamara.

Prema njenim rečima, potrebno je raditi i na većem obuhvatu visoko obrazovanih Roma i Romkinja.

– Trenutno, na novou Srbije, postoji značajan broj visokoobrazovanih mladih Roma i Romkinja koji su bez posla i ne rade u struci. Kada bi oni radili, to bi bio veliki podstrek mladim Romima koji tek planiraju da upišu fakultet– ističe naša sagovornica, naglašavajući da se generalno na nivou Srbije i dalje dešava da poslodavci zbog predrasuda ne žele da zaposle Roma ili Romkinju.

Tamara ističe da je radno angažovanje Roma najčešće u zoni sive ekonomije, te da to dodatno doprinosi visokom stepenu siromaštva i društvene isključenosti ove nacionalne manjine. U većini slučajeva, Romi obavljaju poslove za koje su ostali građani manje zainteresovani, poput poslova održavanja gradske čistoće, higijene zgrada, sakupljanja otpadnog materijala….

– Kako se i navodi u Lokalnom akcionom planu, i nekadašnji zanati po kojima su Romi bili poznati uzimiru, a sužava se i prostor za profesionalno bavljenje muzikom, po čemu su Romi bili čuveni – podseća Tamara, naglašavajući da i onda kada su radno angažovani od strane poslodavca, Romi obično dobijaju poslove koji su najmanje plaćeni.
Govoreći o Panjevcu, jednom od tri romska naselja na teritoriji grada Kruševca, Askovićka kaže da se krenulo sa delimičnim uređenjem ovog naseljenog mesta, ali da to još uvek nije dovoljno.

– Prošlog leta uklonjena je velika deponija u rubnim delovima ovog naselja, a u planu je da se postave kontejneri za smeće. Delimično se krenulo i sa rešavanjem pitanja kanalizacije, ali su to sve neka privremena rešenja, dok se ne krene sa realizacijom projekta detaljne regulacije naselja Panjevac– kaže ona, dodajući da su sva romska naselja na teritoriji grada manje više neuslovna, da mnogi koji u njima žive nemaju ni struju ni vodu ni kanalizaciju, te da u tim naseljima ima i dosta siromašnih ljudi koji su korisnici narodne kuhinje.

Tamara kaže da bez obzira na brojne probleme sa kojima se Romi suočavaju, ipak postoje pozitivni pomaci.

– Od početka Dekade za inkluziju Roma imamo značajne rezultate, pre svega u oblasti obrazovanja. Veliki broj Roma je završio fakultete, neki od njih su postali vidljiviji u društvu, što je i probleme ove manjine učinilo vidljivijim u većinskoj zajednici. Generalno, mnogo više se radi na prevenciji diskriminacije i to polako daje određene rezultate – ističe ona, naglašavajući da predrasude i diskriminacije ipak i dalje postoje, te da na tome treba raditi bez prestanka.

Govoreći o svom ličnom iskustvu, Tamara kaže da su veliki doprinos u poboljšanju položaja Roma, dale nevladine organizacije.

– Nevladine organizacije su prve pokrenule to pitanje, a mladi ljudi iz romske zajednice su se polako uključivali u aktivizam. I ja sam se kao vrlo mlada uključila u rad NVO, konkretno u Udruženju građana “Romani cikna”, gde sam pre svega stekla jedno neformalno obrazovanje, što mi je puno značilo u izgradnji ličnog identiteta. To mi je pre svega pomoglo da razbijem predrasude koje postoje i u većinskoj i u manjinskim zajednicama, što me je dodatno osnažilo i zahvaljujući radu u udruženju postala sam ono što sam danas – s ponosom ističe naša sagovornica.

Tamara danas radi u vrtiću kao vaspitačica i odbornica je u Skupštini grada Kruševca.

– Prva sam Romkinja odbornica u lokalnom parlamentu, što smatram svojim velikim uspehom. Kao mlada aktivistkinja udruženja koje se zalaže za bolji položaj Roma, od početka sam bila prihvaćena u romskoj zajednici kao neko ko se bori za prava Roma, ali je trebalo vremena da me prihvati i većinska zajednica. U Skupštini sam odmah prihvaćena, jedna sam od dvoje Roma u lokalnom parlamentu, što govori da ovaj grad ima svest o značaju suživota – ističe Tamara.

Tamara podseća da se danas obeležava i 50 godina od Svetskog kongresa Roma koji je održan 1971.godine u Londonu i koji predstavlja prekretnicu u razvoju romskog pokreta i organizovane borbe za poboljšanje položaja Roma.

– Na tom kongresu je odlučeno da romska zastava bude plavo zelene boje sa crvenim točkom u sredini, romska himna “Đelem, đelem” i da će se Romi zvati Romi a ne cigani. Reč cigani potiče iz grčkog jezika i ima pogrdno značenje, a Rom na romskom jeziku znači čovek i tako treba i da bude, jer mi jesmo ljudi kao svi ostali – poručuje na kraju dvadesetosmogodišnja Tamara Asković, strukovni vaspitač i odbornica u Skupštini grada Kruševca.

D.P.