„Odbegla“ skela iz Obreža završila kod Bagrdana

Postavljeno: 22.08.2020

Od varvarinskog sela Obrež do Bagrdana, sela nadomak Jagodine, Velikom Moravom ima nešto manje od 60 kilometara. Upravo je toliko plutala skela, kada se krajem juna, otkačila od obale usled obilnih padavina i nadošle reke koja povezuje Pomoravski i Rasinski okrug

Skelu su meštani Obreža koristili kao glavno prevozno sredstvo za transport svojih proizvoda od njiva do kuća. Samo da bi je izvadili skoro potopljenu iz reke kod Jagodine gde su je nekako privezali i zatim vratili kući drumskim putem potrebno je oko 5.000 evra.

Taj novac pokušavaju da skupe i meštani, ali i opština Varvarin koja je donela odluku da izdvoji 142.000 dinara kako bi se donekle rešio problem. Rešenje, međutim, nije bliže nego što je bilo kada je, kako se pretpostavlja, drvo udario u sajlu i otkačilo skelu.

Ima ljudi koji spremni da pomognu, ali ima i ko nije spreman da izdvoji novac kako bi vratili i osposobili skelu – kaže Miodrag Miletić, meštanin Obreža. Poslednjih godina zaista nije bilo ugovora sa nekim “upravljačem” skele, kako je to bilo kada je skela kupljenja 2003. godine. Ipak, svi je koriste i mnogima je potrebna, jer Obrežani imaju najmanje 300 hektara najbolje zemlje baš na drugoj obali.

Obrež ima oko 400 domaćinstava i jedno je od najvećih sela u Rasinskom okrugu. Gotovo da nema porodice koja nema neko parče zemlje. Na udaru su ozbiljni proizvođači, poput Pavlovića, koji umesto da prevezu povrće za svega pola sata koliko je skeli potrebno da “noseći” čak četiri traktora sa prikolicama “savlada” reku, sada samo u jednom pravcu voze okolnim putem gotovo sat i po.

To znači da bukvalno tri sata dnevno utrošimo samo na put do druge obale, a isključeno je da možemo po više puta u toku dana da obilazimo našu zemlju kao što smo to i inače činili – prenose nam poljoprivrednici svoju svakodnevicu.

Skela kod Jagodine izgleda vidno oštećena. Zavisi i od nivoa vode. Od nivoa zavisi i način vađenja plovila iz reke. Meštani Obreža redovno odlaze do skele i ispumpavaju vodu kako se ne bi potpuno potopila.Trajno je izgubljena “kućica” za skeledžiju i čamac koji je bio privezan skelu. Dok ju je reka nosila pre dva meseca, bila je sačuvane konstrukcije sve do Ćuprije, kada je udarila u tamošnji most.

Kada je skela stigla 2003. godine

Ipak, i njen transport i sanacija ne mogu iznositi više od 25.000 evra, koliko je plaćena kada je kupljena pre 17 godina. Računica za “povratak” skele nije mala, ali ništa manja nije ni cena za put do njiva bez skele.

I.R.

Knez Mileta Radojković – prvi poznati skeleždija

Prvi slavniji skeledžija u Obrežu bio je knez Mileta Radojković (1778-1852). Važio je za najvećeg bundžiju među vlastelom, a od dečeka koji je odrastao u Donjem Katunu, stasao za kneza Jagodinske nahije, člana više sudova u doba kneza Miloša Obrenovića. Najpoznatiji je ipak ostao po gušenju Đakove bune 1826. godine, kada je i dobio na upravljanje jednu od najprometnijih skela u nahiji. Već 1834. godine postaje veliki knez Rasinskog serdarstva, a onda je godinu dana kasnije poveo najveću bunu protiv Obrenovića, koja je u istoriji imenovana upravo po organizatoru -Miletina buna.

Skela se nije dala reci 2014. godine

Skoro je neverovatno da je sada “izgubljena” skela ostala relativno neoštećea 2014. godine, kada je u velikim poplavama u Srbiji, na teritoriji opštine Varvarin, Obrež bio najpogođenije selo. Oko 4.000 meštana je skoro dve nedelje čekalo da se uz pomoć prokopanih kanala u selu, Velika Morava vrati u korito, a uginule ribe i mulj ostali su još dugo nakon što se voda povukla. Pod vodom je bilo više od 350 kuća, i najmanje toliko ekonomskih i drugih objekata. Stradalo je više od 2.000 hektara poljoprivrednog zemljišta

Ostale vesti

back-to-top