Od početka do kraja – Sušeni paradajz

Paradajz može da se suši lako u dehidratoru, ali i na suncu. U  dehidratoru suši se ukupno 15-20 sati na 60-70 stepeni. Naravno, sa prekidima. Neki delovi su osušeni i ranije, ali za najdeblje komadiće koji su bili na ivicama tacni treba i celih 20 sati. Postepeno sa tacni skinuti one komadiće koji su gotovi i promeniti redosled tacni jer sušenje nije ujednačeno na svim nivoima.

Najbolji za sušenje je paradajz šljivar, ali može i bilo koji drugi mesnati. Paradajz očistiti od semena jer  vodnjikavi delovi sa semenom praktično nemaju suve materije. Posolti pre sušenja.

Nakon sušenja, osušen ili dehidriran paradajz, može da se čuva čak i više meseci. Ako se osušen paradajz odloži u kartonske kutije, može potrajati i do jedne godine, uz povremeno mešanje sadržaja kutije. Vremenom, jedino miris ne bude tako intenzivan kao kod sveže osušenog. U takvom obliku može na razne načine da se koristi u kuhinji kao dodatak jelima. Dakle, treba ga potpuno dehidrirati, ali ne i presušiti da postane čips.

Kraćim vremenom sušenja od 10-15 sati se dobija proizvod koji mora odmah da se potroši. Postoji opasnost da jednostavno „provrišti“ posle nekoliko dana. Slabije osušen paradajz se može odlagati iu teglice.

Pre stavljanja u teglice ide proces rehidratacije od nekoliko minuta u kipućoj vodi sa malo jabukovog sirćeta. Potom ide hlađenje i sušenje komandića pokrivenih na kuhinjskoj krpi.

U sterilisane teglice se slaže red po red sa mešavinom usitnjenog sušenog začinskog bilja po ukusu (majčina dušica, bosiljak, ruzmarin, lovor, nana i slično) i još se posoli ako je potrebno.  Dodaje se između i beli luk, a mogu i ljute papričice i sve zalije maslinovim ili suncokretovim uljem do vrha.

Ne treba mnogo sabijati paradajz da ulje može lepo da dopre do svih slojeva. Posle dan dva dodati još ulja ako je potrebno.