O organskoj proizvodnji u zaštićenom prostoru

Organsku proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru karakterišu brojne sličnosti sa konvencionalnom, ali i neke specificnosti u standardima organske poljoprivrede, koji moraju da se poštuju

Ključni faktor za opredeljenje o zasnivanju bilo koje proizvodnje je mogućnost plasmana, odnosno ekonomičnost proizvodnje, to je posebno izraženo u oblastima koje zahtevaju posebna ulaganja, ali i primenu novih tehnologija, kao što je i organska proizvodnja.

– U konvencionalnoj proizvodnji povrća iz zaštićenog prostora pre 15 do 20 godina nije bilo poteškoća u plasmanu, a i profit je bio izražen. Danas se dešava da veliki proizvodjači osete atraktivnost nekog povrća, trenutno zasnivaju veliku proizvodnju, zasite tržište, obore cenu i uguše male proizvodjače. U takvoj konkurenciji postavlja se pitanje kako mogu mali ali i srednji proizvodjači realizovati svoje proizvode.Tu mogućnost u ovom trenutku obezbedjuje organska proizvodnja. Potrošači imaju sve veće znanje o vrednostima ovih proizvoda, oni su ukusniji, svežiji, vizuelno atraktivniji i što je najvažnije zdravstveno bezbedniji – kaže savetodavac za organsku proizvodnju u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, Nemanja Konstantinović.

On napominje da u organskoj proizvodnji prednost ima porodični sistem proizvodnje u zaštićenom prostoru objašnjavajući da su, za koliko proizvodjač umanji cenu jednog ili oba faktora, za toliko njegove šanse za profit veće.

– Ključna uloga, pre svega za zimsku proizvodnju, svakako pripada energiji. Biotehnički način zagrevanja nastaje razgradnjom organske materije. Organska materija koja se koristi za zagrevanje treba da ima visok sadržaj suve materije, na primer konjski stajnjak koji sadrži 30 odsto suve materije. Osim njega koristi se i govedji, uz dodavanje negašenog kreča, zatim ovčiji.Za zagrevanje može se koristiti još i listinac, slama, pleva, ali u mešavini sa stajnjakom – preporučuje on.

Govoreći o djubrivima koja se koriste u organskoj proizvodnji Konstantinović kao neke od mogućih navodi mlevene kosti, koje podstiču jak rast korena a dobre su kao osnovna podloga pre sadjenja žbunja, voćaka i drugih višegodišnjih biljaka.

Kaša od heljde je djubrivo za rast lišća i korena, a primenjujte u proleće i početkom leta. Kopita i rogovis sporo oslobadjaju azot, primenjuju su u proleće i početkom leta tamo gde je potreban jak rast.

Kaša od sojeje veliki izvor azota, ona je podloga za jednogodišnje povrće te osnovna podloga na siromašnom zemljištu dok kaša od morske trave pomaže podizanje nivoa humusa u zemlji i dobra je podloga za jednogodišnje biljke, voće i žbunje, travnjake.

Kameni fosfat je dobra neživotinjska alternativa mlevenim kostima.