Nova knjiga dr Milutina M. Tasića: „Zdravstvene i druge prilike u Kruševcu 1914-1918“

Iako je prvobitno planirao da knjigu izda 2014. godine, na stogodišnjicu početka Velikog rata, materijal koji je za nju prikupio, kaže nam dr Tasić, izazvao je veliko zanimanje njegovih kolega, pa je tako „putovao od ruke do ruke“ nekoliko godina pre nego što će se naći među njenim koricama. Ispalo je dobro – knjiga „Zdravstvene i druge prilike u Kruševcu 1914 – 1918.“ svetlo dana ugledala je u godini kada se obeležava vek od završetka velike srpske epopeje i jedan je od beočuga u proslavi ovog jubileja

Istorija je, saznajemo od dr Tasića, koga mnogi Kruševljani i danas pamte kao jednog od najboljih hirurga ovdašnje bolnice, bila njegova prva ljubav. Iako se nikada nije pokajao što je odabrao medicinu, nikada se nije odrekao ni sklonosti ka istoriografskom radu, te je u srećnom spoju dveju pasija nastala i knjiga „Zdravstvene i druge prilike u Kruševcu 1914 – 1918.“

Na oko 150 stranica dr Tasić je čitaocima ponudio zanimljivo štivo u kome će pronaći ne samo istorijske činjenice, već i živopisnu sliku života ljudi u okupiranoj Srbiji i Kruševcu. Nemaština i bolesti sa kojima su se borili, ponašanje okupatora, snalaženje u ratnoj svakodnevici oslikani kroz zvanična dokumenta, ali i zapise savremenika i novinske članke, deo su atmosfere koju je dr Tasić uspeo da prenese u svom delu.

Knjiga nas, takođe, vodi kroz političke prilike koje su dovele do rata i ključne događaje koji su oblikovali njegov tok, ali nam pre svega daje detaljan uvid u stanje i razvoj zdravstvenih službi i izazove sa kojima su se one suočavale. Nudi nam brižljivo prikupljene podatke o stanju srpske sanitetske službe, lekarskom i medicinskom osoblju, radu vojnih bolnica, Crvenog krsta, pegavcu i drugim zaraznim bolestima koje su tih godina harale Srbijom i našim gradom.

Među prikupljenom građom je i priča o Srpskom potpornom fondu koji su dobrovoljnim prilozima osnovali Britanci u Londonu početkom rata i koji je do kraja rata pomagao rad ovdašnjih bolnica. A naročito mesto zauzimaju strane lekarske misije, hrabre bolničarke, medicinske sestre, lekari i lekarke koje su delile sudbinu svojih pacijenata i neretko odbijale da se povuku pred nadirućom okupatorskom vojskom.

– Lekari i medicinsko osoblje su, jednako kao i vojnici, bili žrtve u ratu – kaže dr Tasić.

Poslednje stranice knjige dr Tasić izdvojio je da u Spomenici podseti na sva imena građana Kruševca koji su, kako glasi naslov ovog poglavlja, pali za ujedinjenje srpstva od 1912. do 1920. godine. Tu su, ravnopravno, mesto našli i oficiri, trgovci, zanatlije, “zemljodelci”, kalfe, kafedžije, učitelji, studenti… Uz oko 150 imena dr Tasić je dodao i još sedamdesetak onih koja do sada nisu zabeležena, a do kojih je došao u svojim istraživanjima.

U recenziji knjige, Dragan Rašković konstatuje da je knjiga doprinos obeležavanju stogodišnjice proboje Solunskog fronta i završetka Prvog svetskog rata, te da je njen autor, dr Milutin Tasić, “osvedočeni tragalac, istraživač i poznavalac istorije saniteta i medicinske zbilje”.

Rašković podseća da je Kruševac na početku rata imao oko 7500 stanovnika, da je kraj rata dočekao sa nešto više od 3000 žitelja, a da je Srbija u toku celog rata svoje uspehe platila ogromnim žrtvama, navodeći da se smatra da je izgubila 1,2 miliona vojnika i civilnih lica, odnosno 28 odsto svog predratnog stanovništva.

Izdavač knjige je Društvo srpsko-škotskog prijateljstva u Kruševcu čiji nam je predsednik, Bogdan Dramićanin rekao da je Društvo sa zadovoljstvom stalo iza ozbiljnog istraživačkog rada dr Tasića koji se, kako je rekao, iako u poodmaklim godinama, nesmanjenom posvećenošću bavi istorijom zdravstva u Kruševcu.

–Dr Milutin Tasić je čovek izuzetnih kvaliteta, čovek koji je mnogostruko zadužio naš grad, a ova knjiga sadrži značajne istorijske činjenice o zdravstvenim prilikama u Kruševcu tokom Prvog svetskog rata, o radu stranih lekarskih misija, među kojima je i doktorka Elsi Inglis. Smatramo da je ova knjiga važna ostavština i za buduće generacije naših sugrađana – kaže Dramićanin.

Dramićanin dodaje da je štampanje knjige podržao Grad Kruševac na konkursu za projekte u oblasti kulture, a da je inicijativu za projekat, ali i veliku pomoć u pripremi knjige za štampu, pružio profesor Zoran Dimitrijević. Dimitrijević se potrudio i da ova knjiga stigne do rafova gradskih i školskih biblioteka, verujući, kako nam je rekao, da je to najbolji način da se ona promoviše i koristi.

Inače, Društvo srpsko – škotskog prijateljstva je u saradnji sa drugim udruženjima podnelo inicijativu da doktorka Elsi Inglis dobije ulicu u našem gradu i, kako nam je saopštio Dramićanin, to bi uskoro trebalo i da se dogodi. Time bi se, naglašava on, odalo priznanje hrabrim članicama Bolnice škotskih žena u Kruševcu koje je predvodila dr Inglis.  

O doktorki Inglis autor, dr Milutin Tasić kaže da je veoma volela Srbe, (u knjizi se može naći i jedno od njenih pisama upućeno štabu svoje misije o tome), a da su je oni obožavali i nazivali sveticom. – Doktorka Inglis umrla je na rukama naših vojnika – dodaje.

Na pitanje šta ga je najviše motivisalo da napiše ovu knjigu, dr Tasić kaže da je to pijetet prema onima koji su spašavali živote naših građana, ali i onih koji su dali živote za Srbiju.

– U knjizi su i moji preci, moj deda po majci i moj ujak koji su stradali u ovom ratu. Po tom dedi ja sam dobio ime.

Inače, najveći deo knjige ilustrovan je fotografijama iz sopstvene zbirke dr Tasića koji je sugrađanima poznat i po tome što je pasionirani kolekcionar fotografija i razglednica starog Kruševca.

Doktor Milutin M. Tasić danas se bliži devedesetoj. Osim ove svojevremeno je izdao i knjige “Razvoj hirurške službe u Kruševcu” i “Okružne bolnice Kruševac”. Dve decenije je uređivao i časopis „Medicinska praksa“ čiji je bio i jedan od osnivača.  Kaže, ne prestaje da i dalje istražuje, ali ne namerava više da izdaje knjige. Penzionerske dane provodi okružen porodicom i prijateljima u svom voljenom Kruševcu u koji je kao dečak stigao iz Beograda i koji, kako nam se poverio, nikada nije poželeo da napusti. Na sreću mnogih Kruševljana kojima je tokom svoje dugogodišnje karijere hirurga spasao život.