Aleksandar Ćirić, predsednik opštine Trstenik: U planu kapitalne infrastrukturne investicije

Prema poslednjem popisu Trstenik ima oko 43.000 stanovnika. Petnaestak hiljada živi na gradskom, a seoska područja naseljava gotovo dve trećine žitelja ove opštine. Unapređenje putne infrastrukture, vodosnabdevanje, kanalizacija i podrška poljoprivrednoj proizvodnji, neki su od prioriteta za građane i građanke Trstenika.  Kako će na njih, ali i ostale potrebe meštana odgovoriti lokalna vlast, pitali smo predsednika opštine, Aleksandra Ćirića

Aleksandar Ćirić, predsednik opštine Trstenik

– Mi smo uveli praksu da obilazimo sve mesne zajednice i slušamo njihove potrebe i prema tome pravimo planove, neke dugoročne, neke kratkoročne,  zavisno od proiriteta i hitnosti postupanja – kaže prvi čovek Trstenika, dodajući da su to učinili i ove godine, te da, u skladu sa onim što su čuli, imaju u planu velike kapitalne investicije pre svega u putnu i komunalnu infrastrukturu.

Vodosnabdevanje – u perspektivi za sve građane

– Kada je reč o vodosnabdevanju, mi od 2016. godine radimo na izradi projektno tehničke dokumentacije, s obzirom da do tada nije postojao nijedan validan, regularan projekat za širenje vodovodne mreže.

Uradili smo najpre projekat za magistralni vodovod ka Počekovini. On sa desne strane Zapadne Morave treba da poveže sva naseljena mesta do Počekovine i da se napaja sa našeg gradskog izvorišta Zvezdan. Kapaciteti Zvezdana i našeg drugog izvorišta, Prnjavora, zajedno iznose 120 litara u sekundi. Ti kapaciteti će zadovoljiti ovih desetak naseljenih mesta na desnoj obali Morave, odnosno između 8 i10 hiljada novih, uz 18.000 postojećih korisnika.

Radovi su započeti ove godine, mi smo iz opštinskog budžeta za njih izdvojili 15 miliona dinara i isto toliko smo dobili od Direkcije za vode, što je bilo dovoljno da završimo prvu fazu projekta i dođemo do Odžaka. Planirano je da sledeće godine nastavimo magistralni vod ka Počekovini, ali da istovremeno započnemo gradnju sekundarne mreže u Odžacima. To je veliko naseljeno mesto koje ima preko hiljadu stanovnika i koje do sada, nažalost nije imalo pijaću vodu sa vodovoda.

*Šta se planira za naselja na drugoj strani Zapadne Morave?

– Prema našem generalnom planu za vodosnabdevanje, deo opštine na levoj strani Morave koji obuhvata 14 naseljenih mesta i gde živi 12 i po hiljada stanovnika priključiće se na regionalni vodovod Ćelije. Potpisan je i ugovor sa kruševačkim Vodovodom, izdvojeno je 25 litara u sekundi što je prema proračunima dovoljno za snabdevanje ovog dela opštine. Za njega se upravo radi projektno tehnička dokumentacija, sama izrada projekta je oko 6 miliona dinara i nju radimo uz pomoć Ministarstva privrede. Na tenderu je izabran projektant i očekujemo da taj projekat bude završen sledeće godine kada očekujemo i da ćemo započeti i radove.

Inače, za narednu godinu smo  za vodosnabdevanje u budžetu opredelili oko 30 miliona dinara,tu su i sredstva koja ulaže i naše javno komunalno preduzeće, kao i ona koja preko projekata očekujemo da dobijemo od Direkcije za vode i Kancelarije za javna ulaganja, jer imamo informaciju da će imati linije za ulaganje u takve projekte.

Kanalizacija i prečišćavanje otpadnih voda kroz projektnu podršku

– Projekat kanalizacione mreže planiramo da radimo uz pomoć KFW banke,  nešto slično kao što je i Kruševac uradio. Dobili smo i potvrdu od strane Ministarstva građevine da smo ušli u program sa još pet optina za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda. Sledeće godine bi trebalo da usledi poseta konsultanata, izrada tehničko projektno dokumentacije i potom i radovi.

Naš plan je da, uz izgradnju Fabrike za prečišćavanje otpadnih voda rekonstruišemo postojeću kanalizacionu mrežu, kao i da ubacimo određena prigradska i najbliža seoska naselja u taj projekat. To su Grabovac i Odžaci i time bismo dobili oko 20.000 korisnika koji bi bili priključeni na kanalizacionu mrežu. Dimanika ovih radova, kao i cena projekta biće poznata naredne godine, kada se završi projektna dokumentacija.

Za putnu infrastrukturu deset odsto budžeta

– Trstenik ima oko 180 kilometara putne mreže koju održava. Pre dve i po godine, kada smo preuzeli rukovođenje opštinom, zatekli smo tu putnu infrastrukturu u veoma lošem stanju. Gotovo devedeset odsto naših puteva bilo je zrelo za rekonstrukciju i sanaciju. Od tada smo rekonstruisali desetine kilometara lokalnih puteva. Samo za puteve smo u ovoj godini, a tako će biti i naredne, izdvojili 130 miliona dinara što je oko 10 odsto budžeta.

Poljoprivreda – izvozna šansa uz podsticaje

– Poljoprivredom se u Trsteniku bavi polovina stanovništva, neko profesionalno, a neko kao dopunskom delatnošću. Ovu privrednu grani opština podržava na različite načine, pre svega izdvajanjem podsticajnih sredstava iz lokalnog budžeta.

Oko 40 miliona dinara je iz opštinske kase planirano je za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje u 2019. godini. U taj plan je ušlo i ulaganje od oko 15 miliona u poljske atarske puteve, jer smo u razgovorima sa predstavnicima mesnih zajednica čuli da im je to najbitnije da se uradi na vreme, pred početak poljoprivredne sezone, pa tako i planiramo da negde u martu izaberemo izvođača koji će raditi na uređenju ovih puteva tokom cele poljoprivredne sezone.

Iz ostatka sredstava Trstenik ima podsticaje za kupovinu opreme, mašina, osemenjavanje, za udruženja koja se bave poljoprivredom, a naše dve zadruge su iskoristile sredstva koja je ove godine Vlada dodelila kroz konkurs. Zadruga u Stopanji je dobila 15 a zadruga u Riljcu 7 miliona dinara.

Veoma nam znači što je Ministarstvo poljoprivrede prošle godine po prvi put u svoj pravilnik o podsticajima uvelo i podsticajna sredstva za kalemarsku proizvodnju jer se veliki broj naših ljudi bavi kalemarstvom po čemu smo poznati i lider smo u toj vrsti proizvodnje.

*Da li poljoprivrednici imaju obezbeđeno tržište?

– Kao i svuda, tržište ne zavisi od lokalnog ili mikro nivoa, već se formira na svetskom ili evropskom nivou tako da i naši proizvođači moraju da se prilagođavaju potrebama tržišta, ali ono što je primetno jeste da ve dosta njih odlučuje da iotvara preduzeća za preradu voća i povrća što će ubuduće sigurno uticati na povećnu potražnju poljoprivrednih proizvoda.

Izvoz u oblasti kalemarstva dosta je smanjen u odnosu na osamdesete, ali i dalje ima ozbiljnih proizvođača koji 90 odsto svoje proizvodnje izvoze na strana tržišta sa tendencijom da se proizvodnja poveća i zahvaljujući subvencijama Ministarstva.

Zagađenje Morave – zajednički problem

– Zapadna Morava protiče kroz središte naše opštine. Problem zagađenja tih voda ne možemo da rešavamo na lokalnom nivou ali nas raduje da polako i ostale opštine koje su u slivu Zapadne Morave razmišljaju o fabrikama za preradu otpadnih voda, tako da smatram da će se na taj  način rešavati zagađenje Morave.

Što se tiče vodotokova drugog reda, tu imamo nekoliko naših manjih vodotokova o kojima vodimo računa uređenjem jednim delom kroz budžet gde imamo i stavku za to, i sistematski rešavamo deo po deo, čišćenjem korita i regulacijom  onoliko koliko smo u mogućnosti. Imamo 3 do 4 miliona dinara, raspišemo tender i odredimo po dva do tri vodotoka godišnje koji se tim sredstvima mogu urediti. Paralelno sa tim, dosta pažnje posvećujemo edukaciji stanovništva o značaju održavanja vodotokova i zaštiti životne sredine.

Za organizovano prikupljanje komunalnog otpada fali još 700 kontejnera

– Mi imamo našu lokalnu deponiju koja po sadašnjim standardima nije sanitarna, ali je kada je izgrađena bila jedna od najboljih u staroj Jugoslaviji. Za sada ona zadovoljava naše potrebe, smeštena je prema propisima, nije u blizini rečnih tokova.

Veliki napredak smo napravili u prethodne dve i po godine tako što smo obuhvatili celu teritoriju opštine organizovanim prikupljanjem i iznošenjem smeća. To je nadležnost našeg Komunalnog preduzeća “Komstan”. Uporedo smo krenuli sa postavljanjem komunalnih kontejnera i kontejnera za pet ambalažu u seoskim naseljima koja nikada ranije nisu imala nijedan kontejner.

U poslednje dve godine uložili smo više od deset miliona dinara u nabavku kontejnera i to ćemo nastaviti sve dok ne pokrijemo kompletnu opštinu. Potrebno nam je oko 700 kontejnera da bismo potpuno pokrili sva naselja u opštini.

Imamo i Fond za zaštitu životne sredine koji namenski koristimo i dobar deo sredstava iz tog fonda izdvajamo za nabavku kontejnera, a jedan deo nabavlja i samo javno komunalno preduzeće iz sopstvenih sredstava. Smatram da smo jedna od opština koja je, u odnosu na svoj budžet, izdvojila velika sredstva kako bi rešila  pitanje zaštite životne sredine.

*Da li su građani odgovorni u odnosu prema životnoj sredini?

– Što se stanovništva tiče, to je bolan proces da se promene shvatanja i navika. Mnogo je manje otpada, divljih deponija i zagađenih vodotokova, ali i dalje imamo neke situacije gde navike ne mogu tako lako da se promene.

Ulaganje u škole jedan od prioriteta

– Naše škole rade i na seoskim područjima i na području grada, ali su na seoskom području u znatno lošijem stanju, pa smo u proteklom periodu puno uložili u te objekte.

Neke škole smo kompletno renovirali preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, neke radimo i sredstvima opštinskog budžeta, menjamo stolariju, krovove tamo gde prokišnjava, dakle radimo urgentne stvari.

Najviše je uloženo u OŠ “Sveti Sava” u naselju Pejovac i tamo je negde oko 47 miliona uloženo  i komplentna škola je renovirana od poda do krova sredstvima Kancelarije.

*Koliko dece imaju škole koje sada renovirate

– Najviše je ulagano u matične škole, definitivno opada broj dece u svim školama, ali mi smatramo da to što negde ima manji broj dece nije razlog da i ona dobiju adekvatne uslove. Možda je i to jedan od razloga zbog čega se neke porodice odlučuju da menjaju mesto boravka.

Ulažemo sistematski i ravnomerno, ali reagujemo i prema hitnosti problema. Primera radi, u Školi “Živadin Apostolović” je otpao deo maltera sa tavanice i radimo na sanaciji. Sredstva su obezbeđena, ali je bilo potrebno malo vremena kako bismo ispoštovali proceduru, odnosno pronašli uzrok zbog koga je do toga došlo, te kako bismo otklonili uzrok, a potom sanirali i posledice.

Populacionom politikom protiv loše demografske slike

– Mi smo jedna od opština koja ima  vrlo lošu demografsku sliku. Prosek starosti nam je oko 46 godina, a republički je 43.

Ono što preduzimamo kao mere da se demografska slika popravi, jeste ulaganje u poboljšanje nataliteta kroz direktna davanja podsticajnih sredstava za rađanje dece. Za dve godine smo taj iznos za novorođenu decu podigli sa 10 na 20 hiljada dinara ove godine.

Takođe, nezaposlenim porodiljama isplaćujemo mesečnu nadoknadu od 10 hiljada dinara u toku od godinu dana i uvećali smo finansijsku podršku za vantelesnu oplodnju sa 70 na 210 hiljada dinara.

Pored toga, opremili smo našu ginekološku službu, dobili smo novi 4D ultrazvuk  od nemačke ambasade, opština je učestvovala sa 20 odsto vrednosti tog aparata. Prošle godine smo od Ministarstva za populacionu politiku dobili milion i po dinara za opremanje savetovalištva za trudnice, kao i nabavku aparata potrebnih za njegov rad.

Zdravstvena zaštita

– Mogli bismo reći da nam je Dom zdravlja sada dobro opremljen. Nedostaje nam još jedan rentgen aparat i to smo definisali kao prioritet. Inače, imamo dovoljan broj vozila, potrebne opreme.

Prema planu koji nam dodeljuje Ministarstvo zdravlja imamo medicinsko osoblje, imamo i nekoliko lekara na specijalizaciji što bi trebalo da popuni neke nedostatke stručnog kadra koji je trenutno prisutan.

Ima i naselja na periferiji Opštine kojima zdravstvene ustanove nisu baš blizu i trudićemo se da to u narednom periodu popravimo i oberzbedimo im odgovarajuću medicinsku zaštitu.

Staračka domaćinstva

– Što se tiče staračkih domaćinstava, uradili smo kompletnu analizu i bazu podataka koliko takvih domaćinstava ima, Centar za socijalni rad je u saradnji sa savetima mesnih zajednica sačinio evidenciju za sva ta domaćinstva i o njima vodimo brigu na različite načine.

Imamo uslugu pomoć u kući, za tu uslugu imamo i namenska sredstva od strane Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Ta sredstva se koriste tako što se raspiše konkurs i izabere ustanova licencirana za takvu uslugu.

Imamo i mogućnost da se za socijalno ugrožene kategorije stanovništva nabave ogrev i lekovi iz opštinskih sredstava. Opština ima uvedenu i uslugu personalnih asistenata za osobe sa invaliditetom.