Nataša Tapušković Šolak – Bagdalska zvezda Danica

Čuvena srpska glumica slavu je stekla ulogama Danice u filmu „Lajanje na zvezde” (1998), Sabahe u Kusturičinom filmu „Život je čudo” (2004), Lidije u filmu „Šišanje” Steve Filipovića kao i u sjajnoj roli Olge u rimejku kultnog „Pozorišta u kući“

Priredio: Ivan St. Rizinger

Nataša Šolak Tapušović značajna srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica rođena je 27. avgusta 1975. godine u Kruševcu.

Na malim ekranima se prvi put pojavila 1997. godine u ulozi Evice u televizijskom filmu „Pokondirena tikva“. Naredne godine je snimila film „Lajanje na zvezde“ koji joj je doneo veliku popularnost. Usledili su filmovi i serije „Proleće u Limasolu“, „Život je čudo“, „Pozorište u kući“, „Poslednja audijencija“, „Folk“, „Spomenik Majklu Džeksonu“. Članica je ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kome je dobila tri godišnje nagrade. Pored, JDP-a publika ju je mogla gledati u Atelju 212, Beogradskom dramskom pozorištu (BDP) i drugim teatrima.

Njena majka je bila medicinski radnik, a otac se bavio ekonomijom i geografijom.

– Živela sam u Kruševcu i imala sam sjajno detinjstvo. Bila sam povučena, zatvorena, uvek po strani, u vrtiću sam se držala uz vaspitačicu. Pamtim taj svoj stid, strah da nešto ne pogrešim. Vaspitačica je pokušavala da me oslobodi i dala mi da na značajnoj priredbi u Domu omladine, pred velikim auditorijumom, govorim pesmu „Sunce“. I sada se sećam da sam pred publiku izašla bez ikakvog stida ili straha. Bilo je to i za mene veliko iznenađenje. Škola mi je bila nadomak kuće, često sam za veliki odmor odlazila kući da jedem, na časove nisam uspevala da zakasnim. U zgradi sam imala dve drugarice koje su bile moje vršnjakinje, s Adelom sam čak išla i u razred. Imali smo predivnu učiteljicu Kosaru Petrović, koja je, kada smo bili treći razred proglašena najboljom učiteljicom u Kruševcu. Svi smo je veoma voleli. Današnjim klincima su sigurno smešne naše tadašnje igre žmurke, lovca i zečeva, ili partizana i Nemaca. Za stanare zgrade leti smo organizovali priredbe po ugledu na „Evroviziju“ i Lepu Brenu, koja je tada bila apsolutni hit. Bila sam u jednoj tački pratnja Danijelu, jedna od sestara Barudžija, a u drugoj Lepa Brena, pevala sam „Sitnije, Cile, sitnije“. Vijača je bila moj mikrofon. Adela od jedva petnaestak kila bila je Lepi Bora i svirala je harmonikicu. Naplaćivali smo ulaznice i od tih para kupovali žvake, sličice, sladoled. Imala sam prve klizaljke koje su bile senzacija u to vreme, vozila sam ih po zaleđenom školskom dvorištu. Od pete godine krenula sam na balet.

Kasnije su se njeni roditelji razveli, a otac se preselio u Beograd, pa su se viđali vikendima. Nakon što se njena sestra po majci udala, bila je veoma usamljena. Nataša je sa 13 godina napustila balet i prešla na folklor kojim se bavila sve do početka studija. Premda je filozofija bila njena najveća ljubav, poželela je da studira književnost:

– Na moje formiranje, oblikovanje kao ličnosti, uticao je Baletski studio velikog pedagoga Borisa Radaka, u kome sam bila. Nažalost, Boris je preminuo kada sam imala trinaest godina. Tada sam prešla na folklor i na njemu sam ostala do fakulteta. Ples sam oduvek volela i danas se osećam najslobodnijom i najsrećnijom u njemu, čak možda više nego u glumi. Iako je moja najveća ljubav bila filozofija, potpuno iracionalno odlučila sam se za književnost. Na probu za glumu otišla sam slučajno, zbog druga iz odeljenja, ali već sutradan počela sam da se pripremam za prijemni uz pomoć Milovana Ćetkovića, koji je spremao i Vojina Ćetkovića i mnoge od nas. U roku od 27 dana spremila sam se za prijemni. Te 1994. godine prijemni ispiti na svim fakultetima polagali su se u isto vreme. U sat su mi se poklopila oba prijemna, na glumi i na književnosti. Mama se bojala za moju budućnost, i kad je čula da ću otići na glumu, rekla je: „Nikako! Hoćeš da završiš na poljoprivredi u septembru? Nemoj da rizikuješ“. Naravno da jesam. Kada su me primili, bio je to šok za sve.

Zajedno sa Ljubomirom Bandovićem, Andrejom Šepetkovskim, Minom Lazarević, Nebojšom Milovanovićem i Vesnom Stanković je 1994. godine primljena u klasu profesora Vladimira Jevtovića:

– Prva godina studija za mene je bila baš teška. Potpuno novi svet, po ceo dan na Akademiji, od umora nisam imala snage da smestim sva ta iskustva. Na drugoj godini bilo mi je mnogo lakše, a na trećoj sam dobila ulogu Evice u „Pokondirenoj tikvi“, s Nebojšom Glogovcem, Vesnom Čipčić i Pepijem Lakovićem, kome je to bila jedna od poslednjih uloga. U avgustu sam dobila ponudu i snimila „Lajanje na zvezde“. Prve godine studija živela sam kod oca, a kasnije se i mama preselila. Tek kada su oboje videli neke rezultate mojih studija, primirili su se. Srećom, adaptabilni su, nisu me sputavali, samo su se brinuli.

Diplomirala je 1998. godine.

Filmska i televizijska karijera Nataša Šolak se na televizijskim ekranima pojavila i pre nego što je stekla diplomu Fakulteta dramskih umetnosti. Njena prva televizijska uloga bila je Evica u komediji „Pokondirena tikva“. Već naredne godine se u bioskopima pojavio film „Lajanje na zvezde“ koji joj je doneo veliku popularnost.

Reditelj Emir Kusturica joj je poverio jednu od glavnih uloga u svom filmu „Život je čudo“ koji je premijerno prikazan 2004. godine. Partner joj je bio glumac Slavko Štimac, a osvojili su nekoliko nominacija i nagrada na međunarodnim festivalima.

U rimejku serije „Pozorište u kući“ koja je emitovana tokom 2007. godine na programu Radio Televizije Srbije Nataša je igrala Olgu Petrović, dok je njenog supruga Rodoljuba glumio Dragan Bjelogrlić.

Reditelj Đorđe Kadijević joj je dodelio ulogu Natalije Obrenović u dramskoj seriji „Poslednja audijencija“ koja govori o životu Nikole Pašića.

U drami „Šišanje“ Stevana Filipovića iz 2010. godine igrala je inspektorku Lidiju. U međuvremenu je dobila priliku da tumači lik učiteljice Slađe u popularnoj seriji „Folk“.

Južnokorejski reditelj Sang Man Kim joj je poverio ulogu Meline u svom filmu „Tenor“.

Sa kolegama Borisom Milivojevićem i Draganom Bjelogrlićem Nataša je 2014. godine snimila dramu „Spomenik Majklu Džeksonu“ u režiji Darka Lungulova.

Posle četiri godine televizijske pauze, na male ekrane se vratila ulogom Frau Štilike u istorijskoj drami „Proleće na poslednjem jezeru“.

Od 2021. godine igra Petru Lakić u popularnoj seriji „Kljun“ koja je osvojila prestižnu nagradu na Festivalu u Kanu.

Dobitnica je nekoliko prestižnih glumačkih nagrada i priznanja. Udata je za teniskog trenera Vuka Tapuškovića sa kojim ima ćerke Danu i Đurđu. Živi i radi u Beogradu.