Nakon više od veka sindikalnog organizovanja – ponovo pred fabričke kapije?

Iako je tradicija sindikalnog organizovanja u Kruševcu duga više od veka tokom protekle dve decenije došlo je do značajnog pada broja članova sindikata. Tome su, osim gašenja brojnih preduzeća, doprineli i „stranačko zapošljavanje“, strah radnika od gubitka posla zbog sindikalnog organizovanja, nedovoljna informisanost mladih, ali i nezainteresovanost centrala pojedinih sindikata za rad na terenu. Rešenje je, smatraju u ovdašnjim sindikatima, u pojedinačnom učlanjavanju radnika, deljenju propagandnog materijala pred fabričkim kapijama i razgovoru sa radnicima te organizovanju seminara ili škola o sindikalnom delovanju

Broj članova sindikata u Kruševcu je, prema proceni predstavnika ovdašnjih sindikalni centrala, opao za trideset do četrdeset odsto u prethodnoj deceniji. Saša Nešić, predsednik Veća Saveza sindikata za više opština sa sedištem u Kruševcu, u razgovoru za list GRAD kaže da u Kruševcu ima oko osam hiljada članova tog sindikata, a da ih je pre desetak godina bilo oko četrnest hiljada.

Saša Nešić, predsednik Veća Saveza sindikata za više opština

– Padu broja članova doprinele su privatizacije, proglašavanje stečajeva, restrukturiranja firmi. Ljudi su odlazili iz fabrika i samim tim je prestajalo članstvo u sindikatu. Takođe, posle 2000-te godine deo članova je prešao u sindikat Nezavisnost – navodi Nešić.

Najveći deo članstva Samostalnog sindikata, prema njegovim rečima, danas čine zaposleni u velikim privatnim kompanijama poput „Henkela“, DS Smita, „Jugoprevoza“.  Manji broj ih je u javnom sektoru. Sindikata za sada, potvrđuje on, nema u nedavno otvorenim ili nekadašnjim društvenim fabrikama koje su prethodnih godina prodate iz stečaja.

– Samostalni sindikat trenutno pregovara o osnivanju sindikata u IMK „14. oktobar“ i delu nekadašnje HI „Župa“ koji danas posluje u okviru firme BIN komerc. Zainteresovani smo i za formiranje sindikata u kompaniji „Kromberg i Šubert“ – kaže on.

Potvrđuje da u malim privatnim firmama, u kojima su radnička prava najviše ugorožena, sindikat praktično ne postoji.

– Najveća prepreka je što mladi ne znaju šta zapravo znači sindikalno organizovanje – napominje on.

Stranačko zapošljavanje i strah – neke od prepreka

Da su nedovoljna informisanost i nepostojanje motivisanosti mladih da se učlanjuju u sindikate jedan od razloga osipanja članstva potvrđuje i Dragiša Milojević, poverenik sindikata Nezavisnost za Rasinski okrug.

– Mladi koji se zaposle misle da se sindikati bave nabavkom robe preko administrativne zabrane – navodi Milojević.

Napominje da su, osim toga, prisutne i zabrane učlanjivanja u sindikat i strah od gubitka posla.

– Svi koji se zaposle preko stranke, odnosno u javni sektor, ne pokazuju interesovanje da se učlane u sindikat, jer im to, praktino, brane oni preko kojih su do posla došli. Takođe, u manjim privatnim preduzećima praktično nema mogućnosti za formiranje sindikata. Ljudi nemaju svest o tome, neinformisani su ali i uplašeni jer se dešavalo da oni koji pokrenu pitanje sindikalnog organizovanja dobiju otkaz, a mi kao sindikat nismo mogli nikako da im pomognemo – dodaje on.

Smatra da je opadanju članstva doprinelo i to što se sindikalne centrale zaostavile rad na terenu, u lokalnim sredinama, okrenuvši se saradnji sa ministartsvima i republičkim Socijalno ekonomskim savetom.

Potvrđuje i da je Nezavisnost zainteresovana za formiranje sindikata u većim kompanijama koje od nedavno posluju u Kruševcu, poput preduzeća „Kromberg i Šubert“, nekadašnim HI „Župa“ i IMK „14. oktobar“. Radnici iz tih firmi se, prema njegovim rečima, pojedinačno obraćaju sindikatu ali nisu spremni da se učlane i iniciraju osnivanje sindikalnih organizacija.

– Radnici moraju da shvate da moraju da se organizuju ako žele da zaštite svoja prava, da to niko drugi ne može umesto njih ili za njih da učini. Poslodavci sa druge strane moraju da znaju da je samo zadovoljan i motivisan radnik dobar radnik – napominje on.  

Kako do novih članova?

– Rešenje je u pojedinačnom učlanjavanju ljudi, na osnovu koga bi oni bili vezani direktno za Centralu ili za Povereništvo. Ovdašnje Povereništvo već nekoliko godina to zagovara, imamo više takvih članova. Naše centrale tek sada prihvataju tu ideju. To je jedna od mogućnosti da se dođe od radnika u manjim firmama ili angažovanih preko agencija i na privremenim i povremenim poslovima – navodi Dragiša Milojević, regionalni poverenik sindikata Nezavisnost. Napominje da bi predstavnici sindikata trebalo da pred fabričkim kapijama razgovaraju sa radnicima, dele propagandni materijal te da, tamo gde postoji mogućnost, organizuju seminare o sindikatu.

U Samostalnom sindikatu potvrđuju da bi sindikalne škole bile jedno od mogućih rešenja, a Saša Nešić, predsednik ovdašnjeg Veća najavljuje da bi u organizacijamau kojima taj sindikat deluje tokom ove godine takve škole mogle da zažive.

„Kuper tajer“ – pozitivan primer

Da je američka kompanija „Kuper tajer“, koja je u Kruševac došla pre sedam godina, a danas zapošljava 860 radnika, jedan od pozitivnih primera sindikalnog organizovanja navodi Dragiša Milojević, poverenik sindikata Nezavisnost za Rasinski okrug, koji je i predsednik Nezavisnosti u toj kompaniji.

– U fabrici postoji odličan socijalni dijalog, imamo dva reprezentativna sindikata, već četvrti put potpisujemo kolektivni ugovor. Zarada ni jednom nije kasnila, više puta smo se dogovarali o njenom povećanju, nema zapošljavanja preko Agencije, zahvaljujući upravo sindikatu. Našim kolektivnim ugovorom je zadržano pravo na naknadu za smenski rad od 26 odsto, a računa se i kompletan minuli rad što nije predviđeno Zakonom – navodi on.

Novi poslodavci – nerado o sindikatu

Iako su dva najveća kruševačka sindikata zainteresovana da formiraju sindikalne organizacije u novim, većim preduzećima koja od nedavno posluju u Kruševcu, njihova poslovodstva, uglavnom, nisu raspoložena za razgovor sa medijima na tu temu. List GRAD iz kompanije „14. oktobar“ nije dobio nikakav odgovor na pitanja o eventualnom sindikalnom organizovanju radnika. Istovremeno je iz fabrike „Kromberg i Šubert“ stigao dopis da u toj kompaniji, čija je sedište u Nemačkoj, komunikaciju sa medijima  obavlja vlasnik ili eventualno neko od članova borda direktora i menadžmenta, ko bi bio ovlašćen, te da se u slučaju da postoji potreba za objavljivanjem neke informacije koriste saopštenja.

Objašnjeno je i da sadraj odgovora na postavljena pitanja (koja su se odnosila na sindikalno organizovanje u kruševačkoj i ostalim fabrikama kompanije) fabrika dostavlja Inspektoratu za rad te da takve informacije nije u moguhnosti da prosleđuje medijima.

J.B.